Da li vam se dešava da vam svaka druga aktivnost deluje zanimljivije nego uobičajeno, baš kada treba da se pripremate za važan zadatak u školi narednog dana?
Ako je odgovor potvrdan, imate isti problem sa organizacijom svojih obaveza, kao i većina učenika. I ne samo učenika, istraživanja su pokazala da čak 95% ljudi povremeno odlaže obaveze, odnosno prokrastinira. Obaveze se mogu odlagati iz straha od neuspeha ili iz potrebe da se svaki zadatak uradi perfektno.
Takođe, prokrastinacija se može javiti i zbog nedostatka samokontrole, koja se odnosi na nemogućnost odlaganja trenutnih želja i potreba, uprkos neodložnim obavezama. Osobe koje nemaju naviku da planiraju svoje vreme, takođe, često su sklone odlaganju obaveza.
Bez obzira šta stoji u pozadini, prokrastinaciju karakteriše odlaganje akcija i izvršenja zadataka za kasnije. Ovo se odnosi na odlaganje obaveza i zadataka, koje sa sobom nosi negativne posledice i koje je prisutno uprkos tome što postoji svest da je važno da se zadaci završe. Zbog toga se prilikom odlaganja obaveza, osobe uglavnom osećaju napeto, zabrinuto i samo površno učestvuju i uživaju u drugim aktivnostima.
S obzirom na učestalost problema, mnogi istraživači su se bavili problemom svesnog odlaganja obaveza i pokušali da ponude što efektivnija rešenja. Utvrđeno je da nam u borbi protiv odlaganja obaveza pomaže: obezbeđivanje uslova gde nam ništa neće odvlačiti pažnju, plan aktivnosti, vizualizacija uspeha, ustaljeno vreme rada konkretnih aktivnosti itd.
Međutim, kao najbolji oponent prokrastinaciji pokazalo se jednostavno započinjanje aktivnosti. U početku može delovati teško i sporo, ali kada se prevaziđe početni otpor, zadatak više ne predstavlja problem. Ispitanici koji su učestvovali u istraživanjima ove navike, izveštavaju da im je zadatak delovao teže i napornije dok nisu krenuli da ga rade i da su nakon započinjanja konkretnog rada znatno lakše fokus pažnje usmerili na rešavanje zadatka ili obavljanje aktivnosti.
RAC metod
Navedene tehnike su korisne za izbegavanje prokrastinacije, ukoliko osobe prepoznaju sklonost ka odlaganju započinjanja sa radom na važnim zadacima kod sebe. Međutim, često osobe ni ne prepoznaju kod sebe ovaj problem.
Kako bi se umanjila mogućnost prokrastinacije i „kradljivaca vremena”, odnosno obavljanja nevažnih zadataka i zadataka koji nisu urgentni, korisno je slediti korake RAC metode praćenja aktivnosti. Ova metoda pruža mogućnost da se stekne neposredan i objektivan uvid u način na koji raspolažemo svojim vremenom:
- R (Record) – beleženje dnevnih aktivnosti i vremena utrošenog na njih;
- A (Analyze) – analiziranje dnevnih aktivnosti na kraju dana, isticanje svih aktivnosti koje su procenjene kao bespotrebne, i određivanje pet najvećih „kradljivaca vremena” među njima;
- C (Change) – organizovati obaveze i radno vreme tako da se izbegne ponovno utvrđeno uzaludno trošenje vremena.
Ljudi često podcenjuju količinu vremena koju troše na trivijalne aktivnosti, koja im krade vreme za završavanje obaveza, a samim tim, indirektno značajno smanjuju i dužinu raspoloživog slobodnog vremena za aktivnosti u kojima zaista uživaju. Realan uvid u raspolaganje svojim vremenom, dobra organizacija i neodlaganje sa započinjanjem aktivnosti doprineće značajno većem postignuću prilikom izvršavanja obaveza i istovremeno obezbediti mnogo više slobodnog vremena.
Autor: Milana Jovanov
Literatura:
How to manage your time effectively. (2016). Kent.ac.uk. Retrieved 28 April 2016, from https://www.kent.ac.uk/careers/sk/time.htm