Kada razmišljamo o nastavi koju realizujemo, postavlja se pitanje u kojoj meri imamo svest o tome šta na času zaista radimo i koje efekte kod učenika proizvodimo?

Ukoliko podrazumevamo da su učenici na času od nas dobili upravo ono što smo i planirali, mi svom radu pristupamo nekritički. Ukoliko svoju efektivnost u nastavi zasnivamo na pretpostavci da radimo dobro, jer drugačije povratne informacije nismo od učenika dobili, pitanje je da li i u kojoj meri zaista profesionalno napredujemo.

Da bismo u onome što radimo bili bolji, neophodno je da u datom trenutku o svom radu promišljamo, da svoj rad evaluiramo. Sopstvenu nastavu treba posmatrati kritički i stvaralački, što podrazumeva krtitičko sagledavanje sopstvene prakse, povratne informacije drugih i samoevaluaciju. Samoevaluacija je sastavni deo samorefleksije, refleksije o sopstvenom radu.

Samorefleksija je važna, jer znači promišljanje o sopstvenoj praksi. Ona vodi izdvajanju aspekata rada kojima smo zadovoljni, kao i onih koje je moguće poboljšati. Samorefleksija je kružni proces koji podrazumeva sistematski pristup prikupljanju i analiziranju naših misli i opservacija, kao i mišljenja i zapažanja učenika o našoj nastavi. Refleksivna nastava znači praćenje onoga što radimo na časovima, kako to radimo i razmišljanje o tome da li ono što radimo ima efekte koje želimo. Ovakav postupak vodi promenama i unapređenju kvaliteta nastave.

Šta je ono što nam pomaže pri refleksiji?

1. Povratne informacije od učenika

Postavljanje pitanja učenicima o tome kako je čas prošao, šta im se dopalo, šta nije, šta im je bilo teško ili lako, šta su razumeli, a šta nisu, može da bude dragoceno u procesu refleksije. Kratko anketiranje učenika na kraju časa može se raditi onlajn ili jednostavnim postavljanjem pitanja učenicima. Kao ravnopravni učesnici u nastavnom procesu, učenici su ti koji o njemu imaju mišljenje. Otvorenost za mišljenja učenika o času omogućava nam sagledavanje nastave i našeg rada iz sasvim nove perspektive.

2. Vođenje dnevnika ličnih utisaka sa časova

Zapisivanje prvih utisaka odmah nakon časa. Možemo zapisivati važne detalje, opisati svoje ponašanje i ponašanje ili reakcije učenika koje smatramo relevantnim za samorefleksiju.

3. Opserviranje časova i učenje od kolega

Pozivanje kolega da posmatraju časove i odlazak na časove iskusnih kolega, kao i razmena iskustava. Pri posmatranju je moguće fokusiranje na praćenje određenih ili različitih aspekata časa.

4. Vođenje portfolija

Refleksija je ključna za profesionalni razvoj. U procesu refleksije na sopstvenu praksu vrlo je korisno vođenje profesionalnog portfolija.

Kada razmišljamo o sopstvenoj nastavi, često to radimo u formi pitanja. Neka veoma korisna pitanja koja možemo postaviti sebi jesu:

• Da li je cilj časa postignut?
• Da li i na koji način tokom časa pratim da li su učenici razumeli gradivo? Da li preduzimam nešto kada uočim da ne razumeju?
• Pratim li da li učenici održavaju pažnju tokom časa?
• Da li utvrđujem predznanje učenika pre nego što počnemo sa obradom novog gradiva?
• Povezujem li lekcije u okviru predmeta, kao i sa gradivom drugih predmeta? U kojoj meri mi je nastava interdisciplinarna? Da li u dovoljnoj meri na tome radim sa kolegama?
• Da li sam nekada imao gosta na časovima, drugog nastavnika ili stručnjaka iz neke oblasti?
• Da li sa učenicima zajedno „gradim znanja” na času?
• Šta ocenjujem pozitivnom ocenom?
• Kako reagujem kada učenik u toku mog izlaganja postavi pitanje o onome što sam predavao? Kako reagujem kada trenutno ne znam odgovor na pitanje učenika?
• Kakva je moja neverbalna komunikacija tokom časa? Da li sam nasmejan ili namrgođen?
• Kako komuniciram sa učenicima?
• Kako učenicima zvučim? Kakvi su mi boja i ton glasa? Da li vičem? Da li govorim tiho?
• Da li su mi verbalni i neverbalni govor usklađeni?
• Kako održavam disciplinu na času? Da li nedisciplinu kažnjavam davanjem slabe ocene iz predmeta?
• Da li učenicima dajem jasnu i kompletnu povratnu informaciju o njihovom uspehu i napredovanju?
• Kako znam da je nastava bila uspešna?
• Koje nastavne metode i oblike rada najčešće koristim? Da li ih prilagođavam situaciji i na koji način?

Ovakva pitanja, koja nas podstiču da promišljamo o ciljevima časa, aktivnostima na času i korišćenim materijalima, učenicima i upravljanju odeljenjem, vode nas u razmišljanja šta je ono što bismo mogli drugačije da uradimo i omogućavaju nam da unapredimo kvalitet svoje nastave i postanemo bolji i efektivniji nastavnik.

Autor: Tijana Rajić

Literatura:

• Brookfield, S. (1995). Becoming a critically reflective teacher. San Francisco: Jossey-Bass.
• Ivić, I, Pešikan, A. i Antić, S. (2001). Aktivno učenje 2: priručnik za primenu aktivnog učenja/nastave. Beograd: Institut za psihologiju.
• Provenzano, N. (2014). The Reflective Teacher: Taking a Long Look. [online] Edutopia. Available at: http://www.edutopia.org/blog/reflective-teacher-taking-long-look-nicholas-provenzano [Accessed 25 Apr. 2016].
• Quinn, R. E, Heynoski, K. and Thomas, M. (2014). The Best Teacher in You. San Francisco: Berrett-Koehler Publishers.
• Tice, J. (2016). Reflective teaching: Exploring our own classroom practice. [online] TeachingEnglish | British Council | BBC. Available at: https://www.teachingenglish.org.uk/article/reflective-teaching-exploring-our-own-classroom-practice [Accessed 24 Apr. 2016].