Kompetencije koje su danas učenicima potrebne za uspešan ulazak u svet daljeg obrazovanja i rada mnogo su više od usvajanja velikog broja činjenica. Školsko obrazovanje treba da bude trajna podloga za celoživotno obrazovanje, čemu jedino može doprineti aktivno uključivanje učenika u proces sticanja znanja, a posebno konstruisanje znanja i preuzimanje odgovornosti za vlastito znanje.
Što su učenici tokom učenja nekog sadržaja aktivniji, tj. što je veći kognitivni napor uložen u učenje, to je veća verovatnoća prisećanja tog sadržaja kasnije.
Kooperativno, odnosno saradničko učenje, standard je u nastavi zbog toga što je efikasno i počiva na pretpostavkama da je zajednički rad u grupi ključ uspeha, pa se tako razvijene saradničke veštine smatraju sastavnim delom uspešne ličnosti. Teorijska osnova saradničkog učenja nalazi se u socijalnoj psihologiji i teoriji malih grupa koja kaže da pojedinci različite zadatke bolje rešavaju u grupi.
Saradničko učenje je instruktivna tehnika u kojoj učenici rade zajedno u grupi koja je organizovana tako da podstiče pozitivne interakcije. Dakle, u grupi se događaju procesi koji pojedince podstiču na uspeh – razvija se kooperativnost, zajednički motivi za uspešno rešavanje zadataka, prijateljski odnosi zasnovani na uzajamnom poverenju i podršci.
Saradnja takođe utiče i na komunikaciju, a ona zatim povoljno deluje na produkciju ideja koje dovode do uspešnog rešavanja zadataka. U ovakvoj grupi učenici preuzimaju odgovornost za svoje učenje i daju svoj doprinos grupnom radu, težeći istom cilju, a u postizanju tog cilja zavise jedni od drugih.
Dakle, osnovne karakteristike saradničkog učenja jesu:
- rad organizovan sa ciljem ovladavanja materijalom,
- podsticanje pozitivne međuzavisnosti,
- razvijanje individualne odgovornosti,
- težnja za stvaranjem pozitivne klime u grupi,
- podsticanje grupnog rada u odnosu na individualnu orijentaciju.
Grupna nastava, kao oblik nastave, povezuje učenje sa usvajanjem određenog načina ponašanja. Dakle, ovakav način rada ima prednosti u odnosu na takmičarsko ili individualno učenje, kako na području usvajanja znanja tako i na području razvoja socijalnih odnosa među učenicima.
Prednosti grupne nastave
Neke od prednosti jesu povećana efikasnost učenja, zatim motivisanje i osećaj samopouzdanja, intenzivno socijalno učenje, pripremanje za svet rada, sticanje ključnih kompetencija, kao i podsticanje i razvoj sposobnosti potrebnih za demokratiju. Grupni rad možemo primenjivati u svim fazama rada u nastavi, od pripremnih faza, obrade teme do utvrđivanja sadržaja ponavljanjem i proveravanjem.
Kada organizujemo rad u grupi, treba da obratimo pažnju na to da svi učenici, članovi grupa, zaista snose svoj deo odgovornosti za grupni rad, jer se često događa da se neki od njih isključe i prepuste rad drugima. Kada organizuje grupni rad, uloga nastavnika u organizovanju i realizovanju nastave se menja. Umesto centralne figure, on postaje onaj koji upravlja procesom, postaje pomagač i moderator celog procesa.
Da bi rad u grupi bio uspešan, neophodne su određene socijalne veštine učenika koje treba razvijati, kao što su: komunikacija, mogućnost preuzimanja vođstva i odgovornosti, poverenje prema drugima, kontrolisanje konflikata, tj. asertivno ponašanje itd.
Na koji način se podstiče saradnja u grupnom radu?
- Formiranjem dobre grupe. Prilikom formiranja grupa treba voditi računa o sposobnostima i polu učenika.
- Dobro formulisanim zadatkom. Pogrešnim formulisanjem zadatka ruši se najvažnija prednost grupnog rada – saradnja, i formira se pseudogrupa, u kojoj svaki učenik može da radi individualno i ne zavisi od ostalih članova grupe.
- Davanjem tačnih uputstava učenicima šta je to što se od njih u pojedinim fazama saradnje očekuje, koja je njihova uloga, kao i koja su im zaduženja.
- Davanjem učenicima povratne informacije o njihovim postignućima, kako pojedinačno tako i za čitavu grupu.
- Organizovanjem diskusije o tome koje su aktivnosti pojedinih članova grupe posebno doprinele njihovoj uspešnosti i kako ih treba dalje primjenjivati, a koje su aktivnosti delovale ometajuće na sam proces učenja i kako ih treba promeniti.
Grupni rad ima svoja pravila, a pogotovo su važna ona koja se odnose na učenike. Pravila omogućavaju efikasno funkcionisanje grupe, dobru međusobnu saradnju i dobijanje pomoći od nastavnika u trenutku kada je to grupi potrebno.
Evo nekoliko pravila grupnog rada za učenike. Objasnite im:
- da su odgovorni najpre za svoj rad, a zatim i za rad grupe;
- da ukoliko im nešto smeta, kažu to jasno i razumljivo članovima svoje grupe i da isto tako saslušaju kada neko drugi želi nešto da im kaže;
- da je potrebno da izaberu vođu grupe koji će biti zadužen za sve dogovore sa nastavnikom i drugim grupama;
- da ukoliko dođe do konflikta, pokušaju sami da ga reše, a vas uključe samo kada su iscrpljene sve mogućnosti za njegovo rešavanje;
- da je potrebno da se pobrinu da zadatak završe na vreme. Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti zbog kojih to nisu u mogućnosti, treba da se o tome konsultuju sa vama;
- da je potrebno da se pripreme i prikažu rezultate svog rada ostalim grupama i nastavniku.
Autor: Tijana Rajić
Literatura:
- Lukša, Ž. (2006). Akademska postignuća učenika i zadovoljstvo grupnim radom u nastavi biologije. Magistarski rad. Split: Fakultet prirodoslovno-matematičkih znanosti i odgojnih područja.
