Prema istraživanjima, hrana za mozak je čvrsto povezana sa pravom hranom. Na iznenađenje mnogih laika, pobornici zdrave ishrane dece potvrdili su da poboljšana ishrana pozitivno utiče na akademski uspeh učenika, ali i na njihov stav prema učenju i ponašanju.
Potvrđeno je da zdrava ishrana vodi ka boljim ocenama, unapređenim stazama pamćenja, bržem radu mozga i sveukupnom poboljšanju zdravlja, što smanjuje broj izostanaka. Jednostavno rečeno, zdraviji učenici bolje uče.
Dobra ishrana poboljšava kognitivne veštine
Uhranjenost tinejdžera igra značajnu ulogu u njihovoj zrelosti i mentalnoj sposobnosti. U toku odrastanja, dobar odnos proteina, masti, složenih ugljenih hidrata i vlakana može da poboljša njihovu sposobnost rasuđivanja i percepcije, što vodi poboljšanju kognitivnih veština.
Slično tome, nedostatak vitamina i minerala može smanjiti otpuštanje dopamina, neurotransmitera koji je izuzetno bitan za proces učenja. Nedostatak vitamina B i E, kao i gvožđa, tiamina, joda i cinka, može smanjiti kognitivne sposobnosti i koncentraciju tinejdžera.
Naučnici su otkrili jaku vezu između samopouzdanja učenika, njihovog doživljaja njih samih i zdravih navika u ishrani.
Zdravi učenici sebe cene više, uspostavljaju bolje odnose sa zajednicom i mnogo se više druže. S druge strane, slaba ishrana i neizbalansirani obroci utiču na pojavu hroničnih zdravstvenih problema, poput srčanih problema, gojaznosti i dijabetesa, kao i poremećaja u ishrani, poput bulimije i anoreksije.
Tokom celog dana
Preskakanje doručka je primer tipične greške koju tinejdžeri prave, pravdajući taj potez jutarnjom žurbom i kasnim buđenjem. S druge strane, jutarnja doza nutrijenata hrani mozak i daje mu energiju za umne procese tokom učenja. Hrana koja ima nizak glikemijski indeks, poput voća, povrća, lešnika, žitarica i vrsta punog zrna, čini obradu podataka bržom.
Jutarnje gorivo se istroši negde oko podneva, kada se nivo energije povećava, dok je mozak širom otvoren za nova saznanja.
Gladan mozak i prazan stomak spremni su za izbalansirani obrok, koji će izneti telo do večere.
Dobri sastojci utiču pozitivno na pažnju i čine da su deca pažljivija i uključenija u proces učenja.
Laka večera, servirana najbolje pre sumraka, završava školski dan sa dozom proteina, masti, složenih ugljenih hidrata i vlakana, što omogućuje čvrst san i dobar odmor za telo tinejdžera, koje se razvija.
Vodič za pravilnu ishranu
Posle godina opsežnih istraživanja, naučnici su sklopili najbolju listu namirnica. Prikaz na slici je vizuelna reprezentacija zdrave izbalansirane ishrane, gde je svaka grupa namirnica prikazana u skladu sa dnevnim potrebama organizma.
Vodič za pravilnu ishranu je zasnovan na glavnim grupama namirnica, koje zajedno čine zdravu, izbalansiranu dijetu:
- Krompir, hleb, pirinač, pasta i drugi skrobni ugljeni hidrati
- Voće i povrće
- Mlečni proizvodi i zamene
- Pasulj, mahunarke, riba, jaja, meso i ostali proteini
- Ulja i namazi
- Piti 6–8 šolja/čaša vode dnevno
Vodič za pravilnu ishranu pokazuje mladima namirnice koje će im omogućiti zdrav razvoj i unos izbalansiranih namirnica.
Šta izbegavati
U našem užurbanom svetu, učenici se umnogome oslanjaju na brzu hranu, peciva i slatkiše, koji su najzgodniji i mogu se naći u obližnjoj radnji. Međutim, ova hrana je bogata šećerom, solju i zasićenim mastima, koji na duge staze izazivaju visok krvni pritisak, holesterol i dijabetes, uz gojaznost i propadanje zuba.
Stoga, učenici bi hamburgere trebalo da zamene posnim mesom i ribom, peciva žitaricama, slatkiše različitim voćem, a gazirana pića običnom vodom. Slaba ishrana sprečava otpuštanje dopamina, koji je ključan kod motivacije i produktivnosti, zbog čega učenici mogu biti dekoncentrisani, letargični i čak depresivni.
Pogledajte kako hrana koju jedete utiče na vaš mozak:
