Savremena gimnazijalka Irina Pejoska, osim odličnih postignuća u školi, ostvaruje i zapažene uspehe u muzici, čime svima u Savremenoj gimnaziji pruža mnogo dodatnih razloga za ponos.
U susret koncertima
Mlada savremena harfistkinja iza sebe ima brojne uspešne nastupe, a poslednji je bio 18. januara, kada je Irina zasvirala u Svečanoj sali Matice iseljenika i Srba u regionu, što je ujedno bila odlična priprema za koncerte koji je ubrzo čekaju i van Srbije.
Talentovana Irina će već krajem januara otputovati u glavni grad Indonezije, gde će održati dva koncerta – u koncertnoj dvorani Džakarte i luksuznom resortu „Harfa u planini”, na kojima će svirati dela Debisija, Durana, Pešetija, Cabela...
Nagrade i pohvale za savremenu učenicu koja „živi umetnost”
Savremena gimnazija je prepoznala Irinin talenat i trud, zbog čega se i našla među odabranim učenicima koji su nagrađeni podstrekom za najbolje, koji podstiče gimnazijalce da istraju u usavršavanju talenta i posvećenom sticanju znanja.
Irina je i đak generacije u Muzičkoj školi „Stanković”, koju takođe pohađa, a o uspesima koje postiže ova mlada i perspektivna muzikantkinja pisao je i RTS, koji je preneo i opis koji dočarava Irininu umetničku prirodu:
Zovem se Irina Pejoska.
Živim u Beogradu i od 10. novembra 2017. imam petnaest godina. Pohađam Savremenu gimnaziju i uporedo idem u srednju Muzičku školu „Stanković”, u kojoj sam prošle godine, kao maturant osnovnog muzičkog obrazovanja na odseku za harfu, proglašena đakom generacije.
Najviše volim svoju porodicu, harfu, pa istoriju.
Zato ću vam prepričati čudesan događaj od pre 3.500 godina. U to pradavno vreme, stanovnici Akadskog kraljevstva, osvajači Kedrove šume i Srebrnih planina, ostavili su u drevnom gradu Ugaritu (na tlu današnje Sirije) zapis magijske pesme. Zapis te melodije, danas poznate kao Huritska himna, dešifrovan je prošlog veka sa 29 drevnih tablica. Tako je otkrivena arija lirike davnina, pesma koja je bila posvećena sirijskoj lunarnoj boginji Nikal, ženi boga Meseca. Na tablicama ispod notnog zapisa ostala su uklesana uputstva o načinu izvođenja na – harfi. Na internetu možete čuti huritsku kultnu pesmu iz starog Ugarita. Izvodi je Majkl Levi, kompozitor i muzičar, poznat po rekonstrukcijama drevne muzike i njihovom izvođenju.
Mislim da su Mesec i njegova boginja Nikal učinili da volim Tri nokturna, tri „noćne muzike” Kloda Debisija. Volim da ga slušam i volim da sviram sve njegove kompozicije koje sam do sada imala na programu.
Istorija i mama su učinile da volim harfu. Jer, najpre sam svirala violinu. Harfa je stariji instrument. Zahvaljujući mami, koja je profesorka harfe, svakodnevno sam slušala zvuke instrumenta na kojem je nekada davno svirana Huritska himna iz drevnog Ugarita.
To je kruženje ljubavi i muzike u prirodi, zar ne?!
Savremena gimnazija još jednom je dokazala da je sredina koja podstiče negovanje talenata učenika i daje im vetar u leđa u ostvarivanju njihovih ciljeva. Irini želimo sreću na predstojećim koncertima, na kojima će, sigurni smo, čarobnim zvucima harfe osvojiti i glavni grad Indonezije.
Ovako zvuči Duran u Irininoj izvedbi:
