Savremena gimnazija se trudi da svojim učenicima pruži znanje koristeći najmodernije pristupe u nastavi, te tim povodom često organizuje interdisciplinarne časove.
Neposredno pred odlazak na ekskurziju, savremeni trećaci su na kreativnim i interdisciplinarnim časovima učili kako da povežu gradivo iz srpskog jezika, geografije i biologije. Evo kako je to izgledalo.
„Životinjska farma” iz istorijskog ugla
Savremeni gimnazijalci, osim obavezne lektire, čitaju i druga značajna dela svetske književnosti. Veliki užitak za njih predstavljao je izbor dopunske lektire.
Ovog puta uživali su u čitanju i tumačenju čuvenog dela Džordža Orvela „Životinjska farma”, a priliku da ga još bolje razumeju imali su na interdisciplinarnom času na kom je povezano znanje iz istorije i srpskog jezika i književnosti.
Zanimljivo predavanje profesorke srpskog jezika Ane Mihajlović pomoglo je savremenim gimnazijalcima da lakše razumeju književne odlike ovog satiričnog dela, uočavaju metafore, alegoriju i njegovu simboliku, dok im je profesorka istorije Sanja Bogdanović objasnila istorijsku podlogu značajnu za stvaranje dela, ističući ličnosti i događaje koji su doveli do dolaska na vlast Josifa Staljina. Učenici su upoznali političke ideje cara Nikolaja, Trockog, Lenjina i otkrili karakteristike Staljinove vladavine pre Drugog svetskog rata, dok su na kraju časa kroz igru pogađali koje su to istorijske ličnosti predstavljene u liku Majora, Napoleona, Snoubola, Moli, Boksera…
Samu završnicu ovog zanimljivog časa posvetili su otkrivanju poruka dela i simbola, povezujući ih sa političkim načelima i principima koji su Orvelu bili inspiracija za stvaranje dela.
Seciranje srca i merenje krvnog pritiska na času biologije
Ni čas biologije u ovoj školskoj nedelji savremenim gimnazijalcima nije bio ništa manje zanimljiv.
Učenici su prvo radili disekciju svinjskog srca, gde su uživo videli njegovu anatomiju i uz objašnjenja profesorke na delu naučili sve delove srca i krvnih sudova. Nakon toga imali su i kratku proveru znanja. Koji deo srca transportuje dezoksigenisanu krv, a koji oksigenisanu, zbog čega je zid leve komore deblji nego zid desne komore – samo su neka od pitanja na koja su savremeni gimnazijalci nakon ovog časa sa sigurnošću znali odgovor.
Potom su učenici merili krvni pritisak standardnim mehaničkim aparatom, a naučili su i da detektuju sistolni i dijastolni pritisak, radeći to u parovima.
Određivanje geografskog porekla slatkiša
Čas geografije bio je poslednji u nizu stvarno drugačijih časova u ovoj nedelji. Lekcija „Laka industrija Srbije”, u kojoj se obrađuje prehrambena industrija, bila je mnogo zanimljivija uz ispitivanje poslastica domaće proizvodnje, čiji cilj je bio da se učenici upoznaju sa njihovim poreklom.
Svaka grupa učenika dobila je nasumičnu gomilu slatkiša, za koju je morala da otkrije
ko je proizvođač, nakon čega je njegovo ime ucrtavala na nemu kartu, pored grada u kom se fabrika nalazi. Na kraju časa uživali su u čarima proizvoda čije su poreklo istraživali.
Ovo su samo neki od interesantnih časova koji uvek poberu dobre komentare učenika Savremene gimnazije (posebno kada se nakon njih lepo zaslade), a u budućnosti će ih biti još više.
