Savremeni učenici drugog razreda su na ekskurziji u Sloveniji, zemlji koja ima Alpe, izlaz na Mediteran i Panonsku niziju, koja se nalazi u srcu Evrope, zemlji sa preko 7.000 km obeleženih pešačkih staza i preko 300 vodopada.
Na četvorodnevnom putovanju savremeni drugaci imaće priliku da uživaju i zajedno sa svojim profesorima upotpune znanje iz geografije, istorije, ekologije i umetnosti.
Slovenija – zemlja kojoj je ljubav u imenu
Nakon vožnje kroz Hrvatsku i kraćih zadržavanja radi odmora, savremeni učenici su ušli u jedinu državu koja u svom imenu nosi reč ljubav (LOVE). Država u koju je lako zaljubiti se, ujedno je i nosilac međunarodnog priznanja za ekologiju i održivost. Razgovor o poznatim sportistima, zimskim sportskim centrima i bogatoj kulturnoj i istorijskoj pozadini ove zemlje doveo je savremene gimnazijalce na prvu destinaciju.
Bohinjsko jezero, jedan od najlepših darova prirode Slovenije
Savremeni drugaci su od vodiča saznali i za izreku koja se u ovom delu Slovenije često spominje: Kada ste u Bohinju, obično kasnite dan ili dva za svetom. Na ovom mirnom i čarobnom mestu zabeleženo je da je i Žan Pol Sartr bio čest gost. Iako se nalazi tako blizu glavnom gradu Slovenije, Bohinj nema pečat modernog vremena i urbanog načina života, već odiše čistom i netaknutom prirodom.
Bledsko jezero, biser Slovenije
Posle predivnog Bohinjskog jezera, put je nastavljen ka Bledskom jezeru. Neverovatna prirodna lepota Bleda nije ostavila razvnodušnim savremene gimnazijalce, koji su uživali u čistom vazduhu i prijatnoj klimi, posmatrajući planinske vrhove kako se ogledaju na mirnoj površini vode. Poseban ugođaj predstavljao je i čuveni kremasti kolač, simbol Bleda, za čiji su neodoljivi ukus zaslužni višedecenijska tradicija i umeće bledskih poslastičara.
Kranjska gora i Ljubljana za drugi dan ekskurzije
Raspoloženi i odmorni, učenici su drugog dana ekskurzije krenuli u obilazak Kranjske gore i glavnog grada Slovenije, Ljubljane.
Na najvišem mestu u celoj državi, Kranjskoj gori, uživajući na planinskom vazduhu i suncu, učenici su uvideli koliko je lepo boraviti daleko od gradske gužve.
Mali raj na zemlji, sa kristalno čistom vodom koja se izvlači iz podzemnih jezera, svojom lepotom oduševio je gimnazijalce, koji su na ovom mestu saznali da je Kranjska gora deo Julijskih Alpa, koji spadaju u južne Alpe i koji su ime dobili po Gaju Juliju Cezaru. Baš zbog toga su savremeni skijaši dobili odličnu ideju za svoju sledeću destinaciju za skijanje.
Ljubljana kao šarmantna oaza mira
Iako ne obiluje svetski poznatim atrakcijama, Ljubljana je grad koji može da se pohvali bogatom istorijom, stilom, umetnošću, a predstavlja i sjajnu polaznu tačku za upoznavanje Slovenije. Male ulice prekrivene kaldrmom, očuvane fasade i ljubazni sugrađani svakako su ono što su učenici odmah primetili. Šetnja pored reke Ljubljanice i pogled na Ljubljanski zamak, koji je smešten na brdu visokom 376 metara, upotpunili su drugi dan ekskurzije.
Druženje sa Prešernom
Na Prešernovom trgu učenici su videli Franjevačku crkvu, koja im je svojom neodoljivom roze-crvenkastom bojom odmah privukla pažnju. Ovde su čuli priču o Francu Prešernu, najpoznatijem slovenačkom pesniku, po kome trg nosi naziv, a čiji je spomenik verovatno i najčešće fotografisan. Ovaj romantičar je veoma značajna ličnost u slovenačkoj istoriji, a u Ljubljani postoje posebni programi razgledanja koji se bave njegovim životom i radom. Tekst njegove pesme „Zdravljica” je danas tekst slovenačke himne.
Na samo nekoliko metara od mosta savremeni drugaci su videli i čuveno Tromostovlje, tj. trostruki most, jedan od najinteresantnijih mostova Evrope, koji je nastao tako što su originalnom mostu pridodata još dva pešačka, stvorivši na taj način jedinstveno arhitektonsko delo. Autor mosta je poznati arhitektra Jože Plečnik, koji je za Ljubljanu ono što je Gaudi za Barselonu.
Putovanje kroz predivan podzemni grad
Savremeni drugaci pretposlednji dan ekskurzije u Sloveniji proveli su u obilasku Postojnske jame, predivnog podzemnog grada. Otkrivena je još davne 1818. godine, a istraživanja ukazuju na to da je imala svoje prve posetioce još u XIII veku. Osim što je najveća, ona je i jedina na svetu koja može da se obiđe vozom.
Čudo u Postojnskoj jami: čovečja ribica
Postojnska jama jedinstvena je u svetu i po čovečjoj ribici, jednoj od najspecifičnijih vrsta repatih vodozemaca.
Savremeni drugaci su bili iznenađeni saznanjem da se za čovečju ribicu veruje da je potomak bebe zmaja. Iako živi u pećini, skoro nikad ne izlazi iz nje, pa ovoga puta učenici nisu imali priliku da je vide.
Najraznovrsniji pećinski nakit fascinirao učenike
Kroz podzemne hodnike, dvorane i galerije učenici su videli pravo bogatstvo najraznovrsnijeg pećinskog nakita: stalaktite, stalagmite, draperije, stubove... Najpoznatiji nakit je stalagmit „dijamant”, kojeg odlikuje neverovatna veličina i belina koja obasjava čitavu dvoranu. Učenici su se rado zadržali i ispred izvajanih figura: „krivi toranj”, „kokoška sa pilićima”…
Voz za povratak u stvarnost iz veličanstvene koncertne dvorane
Obilazak Postojnske jame završio se u veličanstvenoj koncertnoj dvorani veličine preko 3.000 kvadratnih metara, a visina stropa iznosi i do 40 metara. U ovu dvoranu može da stane približmo 10.000 posetilaca. Akustika je savršena, a scenografija neverovatna…
Odavde put vodi veštačkim tunelom do podzemne železničke stanice, gde čeka voz za povratak u stvarnost.
Pripreme za povratak…
Nakon veličanstvene Postojnske jame, koja je kod učenika izazvala divljenje prema onome što je priroda sagradila milionima godina unazad, savremeni drugaci su krajem dana polako počeli da pakuju svoje kofere za povratak kući.
O svim aktivnostima sa ekskurzije učenika drugog razreda škola obaveštava roditelje putem SMS-a, vesti, društvenih mreža i elektronske pošte.