U poslednjih mesec dana u Savremenoj gimnaziji raste interesovanje za najpoznatiju stratešku igru – šah. Posle časova, učenici vrlo rado ostaju u školi kako bi probali neku novu taktiku i pobedili igrača sa druge strane table.
Profesor Savremene FIDE majstor u šahu
Osim edukativnog karaktera, šah ima i vaspitni i sportski, takmičarski karakter, ali i četvrtu dimenziju, koju profesor matematike Draško Beguš posebno potencira – to je prihvatanje fer-pleja: kroz igranje šaha učenici uče da prihvataju poraze, da čestitaju protivniku, uče se samoaktuelizaciji i samopoštovanju, ali i poštovanju protivnika.
Profesor matematike Draško Beguš, kao nosilac međunarodne titule FIDE majstora, svakodnevno prenosi svoje znanje učenicima koji su zainteresovani za ovu vitešku igru i sprema se za poslednji kalendarski dan u ovoj godini, kada će se u Savremenoj gimnaziji održati takmičenje u društvenim igrama. Profesor je izazvao učenike da ga pobede, a da li će učenici u tome i uspeti, uskoro ćemo imati priliku da vidimo.
Nastanak drevne igre – od Azije do Evrope
Pravom prapostojbinom šaha smatra se Kina – 64 polja šahovske table odgovaraju trigramima Ji đinga, kojih je 64. Šah je dugo bio skrivan, bio je aristokratska, kraljevska igra. Sa dvorova Kine i Indije došao je do arapskog sveta, gde su šahiste posebno cenili vladari, a preko Španije i Italije stigao je i u Evropu. Katolička crkva ga je u 16. i 17. veku prihvatila i vrlo brzo svrstala među sedam viteških veština.
Svaki vitez je, pored jahanja, mačevanja, borbi kopljem, lukom i strelom, plivanja, pisanja, sviranja i pevanja serenada dvorskim damama, morao da zna osnove šaha, inače nije mogao da bude rukopoložen za viteza. Šah je potom stigao na univerzitete – u 17, 18. i 19. veku veliki centri šaha bili su Nemačka, Poljska, Austrija, Češka, Francuska, a tek potom je ušao i u široke narodne mase.
Šta je potrebno za upeh u šahu?
Šah je pravedna igra jer u njemu nema laži i prevare. Naš veliki šahista Ljubojević rekao je da je šah svet bez laži, prevare i demagogije zato što uvek pobedi onaj koji sledi zakonitosti šaha primenljive u životu – onaj ko ume da planira u šahu, umeće da planira i u životu, onaj ko ume da raspoređuje vreme i resurse u šahu, umeće da raspoređuje i vreme i resurse i u životu. Za igranje šaha neophodno je analiziranje, planiranje, organizovanje, izvođenje, sinhronizovanje, korigovanje i kontrola, što su zapravo funkcije upravljanja poznatije kao menadžment.
