Savremeni gimanzijalci su u okviru novinarske sekcije na vrlo zanimljiv način obeležili Međunarodni dan dečje književnosti. Podsećajući se svojih omiljenih knjiga iz detinjstva, jedni drugima i svojim profesorima ulepšali su dan. Gimnazijalci su u Google učionici, zajedno sa profesorkom srpskog jezika i književnosti i jednim od rukovodilaca novinarske sekcije, započeli neku vrstu igre koja funkcioniše po principu izazova – igre koja neretko kruži i društvenim mrežama. U igri su učestvovali i svi savremeni profesori, što je učenicima čitav izazov učinilo još primamljivijim i zanimljivijim.
Redovi poezije i proze u Google učionici – od Mike Antića do Andersena
Iako je obeležavan Dan dečje književnosti, ukoliko su hteli, učenici su mogli da napišu citat iz svoje omiljene knjige namenjene i starijim čitaocima. Tako su se u Google učionici novinarske sekcije nizali redovi Miroslava – Mike Antića, Branka Ćopića, Dobrice Erića, Anđele Naneti, Jovana Jovanovića Zmaja, Antoana de Sent Egziperija, Luisa Kerola, Duška Radovića, Stevana Raičkovića, Hansa Kristijana Andersena, Johane Špiri, Džejmsa Metjua Barija, ali i Ive Andrića, Meše Selimovića, Hermana Hesea, Lava Tolstoja, Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Petra Petrovića Njegoša, Branka Miljkovića i mnogih drugih.
Ali sve što se iznad diglo
Nestalo je.
Gore su još samo plave boje.
Tražiću ga još po krugu
Vrtoglavom:
Makar oči izgubio
Sam
U plavom – napisao je savremeni učenik prvog razreda Nikola Ćorović.
Krajevi se potroše, počeci uvek traju, početak – eto šta je na kraju!, napisala je savremena gimnazijalka Mina Stanić.
Nikada ne reci zbogom jer zbogom znači odlazak, a odlazak znači zaborav, napisala je Ana Ranković, učenica četvrte godine.
Život je kao lepa melodija, samo su reči malo pomešane, napisala je savremena gimnazijalka Sara Milošević.
„Ako je sve na svetu besmisleno”, reče Alisa, „šta vas sprečava da napravite bilo kakav smisao?”, napisala je savremena učenica Lara Novaković.
Sve je priča. Ja sam priča. Ti si priča, napisala ja učenica Ana Milanović.
Međutim, oni mnogobrojni lampioni počeše da se uzdižu sve više i više, a onda se pretvoriše u sjajne zvezde. Jedna od njih pade i ostavi za sobom dugački plameni trag.
„Neko je umro!” – pomislila je devojčica sećajući se svoje pokojne bake koja je imala običaj da kaže: „Svaki put kad padne zvezda, nečija duša odlazi u nebo”.
Kada devojčica upali novu šibicu, oko nje sve zasja i u tom sjaju pojavi se njena baka sva blistava, blažena i zadovoljna, napisala je Minja Paunović, učenica prvog razreda.
Da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvek. Deca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku, da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo, napisala je savremena gimnazijalka Vanja Borozan.
Profesori učenicima poručili da uvek sanjaju
Profesorka istorije Sanja Bogdanović rečima pesme Mike Antića „Plava zvezda” poručila je učenicima da ne zaborave da sanjaju:
Iza šuma, iza gora,
iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Profesorka engleskog jezika Milica Aleksić iskazala je radost što mnogi učenici toliko vole dečaka koji nikada nije hteo da odraste napisavši: The moment you doubt whether you can fly, you cease forever to be able to do it!
Vanredno stanje i odsustvo učenika iz škole nije omelo rad novinarske sekcije, već su se u rad sekcije, zahvaljujući savremenoj opremi škole, uključili svi učenici, više nego ikada ranije. Veliki broj učenika koji je učestvovao u ovakvom načinu obeležavanja Međunarodnog dana dečje književnosti pokazuje da im se dopao zadatak, odnosno igra, i da su u situaciji, kakva je trenutno, prepoznali da treba da se međusobno povežemo i borimo. A ima li boljeg oružja od čitanja i svetova koje čitajući otkrivamo i živimo? Meni su lično ulepšali dan, poručila je profesorka srpskog jezika i književnosti i jedan od rukovodilaca novinarske sekcije Marija Pilčević Tomašević.
Da podsetimo, Međunarodni dan dečje književnosti se od 1967. godine obeležava 2. aprila. Tog datuma 1805. godine rođen je proslavljeni danski književnik i pisac za decu Hans Kristijan Andersen.
