Učenici Savremene gimnazije su tokom aprila i maja učestvovali u međunarodnom naučnom projektu „InDust” u okviru evropskog COST programa. U okviru promotivnih aktivnosti projekta učenici su u timovima od po dva člana napisali radove o pesku u atmosferi, pustinjskim olujama, pustinjskim životinjama i uticaju peska na različite eko-sisteme.
Kroz multidisciplinarni istraživački rad učenici su povezali dosadašnja i stekli nova znanja iz geografije, biologije, hemije, fizike. Tokom projekta imali su veliku podršku predmetnih nastavnika Ivana Matejića, Ane Vasilić, Ane Tadić, Marka Piljevića, Milana Milenkovića i Zorane Nedeljković.
Pored toga, savremeni gimnazijalci učestvovali su i u onlajn likovnoj izložbi projekta, podelivši svoje impresije o prirodnim pojavama izazvanim peskom i o značaju peska i pustinjske prašine za živote ljudi, a na tom putu ih je usmeravala nastavnica likovnog Maja Živković.
Zanimljivosti iz radova učenika – od peska u atmosferi do peščane oluje
Pesak u atmosferi
Aleksandra Mosurović i Elena Živković
Tema našeg eseja je prirodni granulisani materijal, koji se sastoji od zrna kamena i minerala, čija veličina ne doseže više od dva milimetra, a njegova masa varira od desetine miligrama do nekoliko mikrograma. Kao što se može pretpostaviti, mi ćemo govoriti o pesku. Iako je najveća zemaljska pustinja od nas udaljena hiljadama kilometara, svuda u okolnom vazduhu ima peska koji je potekao iz Sahare. Sahara (arap. aṣ-ṣaḥrāʼ al-kubrá – „velika pustinja”) najveća je vruća pustinja i treća po veličini pustinja u svetu, posle Antarktika i Arktika.
Tokom istraživanja ove teme zaključili smo da je pesak čestica koja ima primenu u mnogim životnim sferama. Čuvajući vekovima svoju jedinstvenost i jednostavnost, pokazuje nam koliku moć ima ta gotovo nevidljiva materija. U jednom od svojih najpoznatijih dela španski pisac Paulo Koeljo govori kako se sreća može naći i u najmanjem zrnu peska.
Pustinjske životinje
Ema Veličkovski i Barbara Stojanović
Kao i na celoj našoj planeti, život je uspeo da se razvije i procveta čak i u najtežim uslovima, odnosno u pustinjama. Pustinje su teške za održavanje života zbog naglih promena temperature, manjka vode, skrovišta i drugih stvari. Prilagođenosti vrsta koje žive u pustinjama mogu takođe biti u vezi i sa drugim vrstama.
Većinu pustinjskih vrsta odlikuje primarno noćni način života, zbog ekstremno visokih temperatura pustinjske životinje se danju kriju, a noću sa padom temperature one počinju svoj „dan”. Još jedna adaptacija konkretno toplokrvnih pustinjskih životinja jeste njihova povišena izdržljivost na promene telesne temperature, kao primer možemo uzeti kamile, kojima telesna temperatura može varirati od 34ºC sve do 41ºC bez bilo kakvih posledica.
Pesak iz Sahare prelazi Atlantik
Iva Petković i Anđela Petrović
Svaki pesak sadrži određene elemente u određenoj količini. Elementi i njihova koncentracija u pesku glavni su faktori na osnovu kojih možemo videti odakle pesak zapravo potiče, oni se ponašaju kao otisak prsta. Posmatranjem gde se ti isti otisci prstiju pojavljuju naučnici mogu da vide kako je pesak migrirao i kakve efekte ima na svoje novo okruzženje. Većina tih efekata uključuje ekologiju kao npr. određena Karipska ostrva, koja su većinom izgrađena od ostataka korala. Kada se taj koral razgradi, ostavlja razgrađen kalcijum, koji sam za sebe nije tako plodan, ali pri dodatku peska iz Afrike dobijamo hranljive sastojke kao što su magnezijum, fosfor i kalijum i time se omogućava rast biljaka.
Habub
Višnja Kljajević i Olga Đurović
Habub ( arap. هَبوب (habūb)) jeste vrsta intenzivne peščane oluje, koja je rezultat jakih grmljavina i oluja koje stvaraju snažne vetrove. Vetar pri tome duva preko zemlje i tako skuplja velike količine peska i prašine. Snaga vetra u kombinaciji sa malom težinom peska može stvoriti velike i brze zidove od peska koji se kreću. Ova pojava se obično javlja u pustinjskim predelima – u svakom trenutku mogu projuriti kroz pustinjski deo Arizone. Jedna od najstrašnijih peščanih oluja u tom predelu desila se u julu 2011. godine. Vidljivost je bila ravna nuli, dok je vetar dostizao brzinu i do 70 km/h.
Pesak utiče na zračenje Sunca i formiranje oblaka
Sara Arsić i Andrej Perezić
Pesak čini veliki deo mineralne prašine koja se javlja svuda u svetu. Pustinja Sahara je najveći izvor te prašine i godišnje se iz nje podigne do čak 600.000.000 tona peska. Pesak koji sa tla prelazi u atmosferu znatno utiče na formiranje oblaka i na padavine. Transportuje se hiljadama kilometara po svetu i može uticati na klimu na dva načina: direktno i indirektno. Direktno utiče tako što apsorbuje solarno zračenje. Ovo je jedna od vrlo bitnih uloga peska, jer on reguliše i smanjuje Sunčevo zračenje na Zemlju. Indirektno deluje tako što formira jezgra za kondenzaciju i to kasnije dovodi do stvaranja oblaka.
O projektu „InDust”
Projekat „InDust” umrežava naučne institucije iz Evrope i sveta koje proučavaju atmosferski ciklus čestica peska i prašine i njihovu ulogu u životnoj sredini i uticaj na zdravlje ljudi. U okviru projekta se razvijaju i koriste najsavremenije tehnike numeričke prognoze i daljinske detekcije sa zemlje i satelita.
Dve institucije iz Srbije imaju značajnu ulogu u ovom projektu – Republički hidrometeorološki zavod i Institut za fiziku u Beogradu – u čijim aktivnostima učestvuje nastavnik matematike Luka Ilić.
Više informacija o projektu „InDust” možete da pronađete na sajtu projekta ili u video-materijalu.
