Širom sveta se svake godine 21. februara obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Cilj obeležavanja ovog dana jeste podizanje svesti o značaju maternjeg jezika i multilingvizma. Ovaj dan uspostavio je UNESKO 1999. godine, a na predlog Bangladeša obeležava se redovno od 2000. godine.
Budući da je 21. februar bio neradan dan – nedelja, savremeni gimnazijaci su se sutradan, 22. februara, na času srpskog jezika i književnosti, povodom obeležavanja Dana maternjeg jezika, upoznali sa Zaveštanjima velikog župana Stefana Nemanje svom sinu Svetom Savi, koja se odnose na jezik. Pažljivom analizom reči Stefana Nemanje učenici su zaključili da Sveti Simeon poistovećuje postojanje jezika sa postojanjem jednog naroda: „Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod”.
Profesorka srpskog jezika i književnosti je na dragocenost jezika podsetila savremene gimnazijalce osvrtom na pojedine tekstove Vuka Stefanovića Karadžića, Isidore Sekulić i mnogih drugih.
Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada. Vuk S. Karadžić
Razvijen jezik, to je biće i krv naroda, to je maksimala onoga što jedna kultura ostavlja i daje. Isidora Sekulić
Budući da se Dan maternjeg jezika obeležava širom sveta, i u Savremenoj gimnaziji smo časove srpskog jezika i književnosti upravo posvetili jeziku našem nasušnom. Savremeni trećaci su gotovo samostalno analizirali misli o jeziku i donosili zaključke o važnosti upotrebe i očuvanja maternjeg jezika. Časove srpskog jezika i književnosti u Savremenoj organizujemo tako da učenike na svakom času podsećamo na reči Duška Radovića – da treba da volimo srpski jezik svakog dana pomalo, jer on nema nikog drugog osim nas, rekla je Marija Pilčević Tomašević, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Takođe, časovi izbornog predmeta Jezik, mediji i kultura bili su posvećeni ovoj temi.
