Vozovi dolaze i odlaze. Tako i sve u životu: prilike, neprilike, đačke godine i još mnoga iskustva. Ali bitan je taj put od perona do perona, koji nas je naučio mnogo čemu.
Jedan voz u kome su bili bivši učenici Savremene gimnazije 21. maja došao je do perona u Masarikovu 5. Naime, školu su posetili učenici Anđela Topalović, Natalija Ranđelović i Lazar Miletić.
Kako su sve troje studenti koji su ostavili svoje srednjoškolske godine iza sebe, pitali smo ih kakvo je bilo njihovo iskustvo u Savremenoj gimnaziji i čemu ih je sve naučila.
„Savremena je jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu!”
„Nažalost, nisam pohađao Savremenu od prve godine, već od druge. Slobodno mogu reći da je to jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu. Popunio sam neke rupe u znanju kojih nisam bio ni svestan i pored toga naučio šta u stvari znači ići u školu”, rekao je Lazar.
Na Lazara se nadovezala Anđela rekavši da ni ona nije pohađala Savremenu od samog početka, ali da je naučila dosta toga o disciplini u školi i van nje, te i da je ta disciplina naučila nju pojedinim stvarima. Takođe je pohvalila i odnos nastavnika i učenika, rekavši da se nikad nije osetila slobodnije da pita kad nešto ne razume ili ne zna. „Diskriminacija od strane nastavnika, pa čak i od strane učenika ne postoji, što mi je predstavljalo možda najvažniji faktor i što je ostavilo najveći utisak na mene, jer sam bila stidljivija nego sad. Naučila sam da odbranim sebe kad sam u pravu, pa čak i kad nisam. To je definitivno ono što najviše cenim kod svojih srednjoškolskih godina.”
„Humanitarne akcije su nam pomogle da postanemo pravi ljudi”
Natalija, koja je pohađala našu školu od prve godine gimnazije potpuno se složila sa Anđelom i Lazarom i dodala da smatra da je postala pravi, ako ne i mnogo veći čovek, zbog mnogobrojnih humanitarnih akcija koje škola organizuje. „Vidite, pa čak i osetite tu možda ne tako lepu stranu života. Osetite se bolje kada pomognete i to vam nekako postane navika.”
U tom trenutku nam se pridružio profesor istorije Vidak Pejović, koji je takođe istakao važnost humanitarnih akcija. „Zamislite da ste vi ti kojima je pomoć potrebna, a da niste u mogućnosti sebi da je priuštite. Pomoći onima kojima je pomoć potrebna, tome pokušavamo da naučimo naše učenike. Savremena je organizovala, i organizovaće i dalje, mnoštvo humanitarnih akcija – za decu sa Kosova, iz „Zvečanske”, prikupljanje pomoći za Manastir Svete Petke – u kojima nisu učestvovali samo učenici već i profesori i ostatak kolektiva. Još mi je draže što humanitarne akcije često budu organizovane na inicijativu učenika. Veoma je važno da shvate smisao života i da se naviknu na te neke životne nepogode dok su mladi, jer ih to čini boljim ljudima. Mi kao profesori tome težimo i veoma nam je drago kada vidimo da smo uspeli u tome.”
„Sekcije, studijska putovanja i terenska nastava su nam omogućili da naučeno primenimo u realnom životu”
Lazar je dodao da nisu samo humanitarne akcije, iako najvažnije, te koje su zastupljene u školi. „Postoje razne sekcije na kojima se stvarno radi i uče različite stvari. Na primer muzička sekcija, u čijem je sklopu školski bend. Takođe, tu su i studijska putovanja i terenska nastava. Iskreno, kao učenik gimnazije, nisam očekivao da naučeno gradivo može da se primeni u pravom životu, ali su mi zapravo ova putovanja i interakcija sa samim gradivom u prirodi neizmerno pomogli. Mnogo znači što nam profesori ne daju gradivo samo zato što ono treba da bude odrađeno ili naučeno, već im je vrlo bitno da smo ga razumeli. Svi zadaci koje radimo u školi su u principu koncipirani tako da ne mogu da se urade ako nam nisu jasni. To možda deluje okrutno, ali uopšte nije, jer kasnije, što bi se reklo ’pamet dođe u glavu’ i shvatimo da sve što su profesori radili jeste, u stvari, za naše dobro.”
Lazar je na kraju dao odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – da li ću ono što sam naučio u Savremenoj gimnaziji moći da primenim na fakultetu.
„Već pri učenju nekih od osnovnih pojmova pokazao sam bolje znanje od ostalih kolega. Čak sam dobio i pohvalu za način kako povezujem stvari i za način na koji razmišljam”, završio je Lazar.
Zahvaljujemo Anđeli, Nataliji i Lazaru na poseti i radujemo se narednim sličnim susretima!
Intervju je vodila savremena novinarka Lara Veselinović.
