U vreme kada veštine komunikacije postaju sve važnije u svakodnevnom životu i poslu, ali i u vreme kada smo svedoci da učenici sve manje pažnje pridaju ispravnoj i kulturnoj komunikaciji i uvažavanju sagovornika, profesorka engleskog Milica Aleksić sa učenicima četvrtog razreda Kombinovanog programa obrađivala je temu debatovanja, naravno na engleskom jeziku.
Debatovanje je umetnost, ne rasprava!
Učenici su se upoznali sa strukturom debate, važnošću pripreme i iznošenja argumenata, ali najvažnije od svega sa važnošću aktivnog slušanja sagovornika, poštovanja tuđeg mišljenja i prikladnog odgovora na različito mišljenje.
Interesantno je bilo da su učenici u prikazanim videima odmah primetili greške u debatovanju, manipulaciju govornika, kao i nekulturnu verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Nakon ovog uvodnog časa učenici su podeljeni u parove i dobili debatne zadatke. Ono što nisu očekivali jeste da neće birati koji stav zauzimaju, već su strane za i protiv nasumično odabrane. Jedan od razloga za to je da priprema teme bude fer za sve, a drugi da učenike natera da istraže i stranu i argumentuju stav sa kojim se možda lično ne slažu. Na ovaj način učenici se motivišu da kritički razmišljaju o osetljivim temama, kao i da pravilno, detaljno, ali i sažeto potkrepe svoj stav kvalitetnim dokazima.
Debatom se razvija kritičko mišljenje i podstiče razvoj komunikacionih veština
Kao poseban ishod i rezultat obrade ove teme treba istaći razvijanje svesti kod učenika o poštovanju u komunikaciji i razmeni mišljenja. Takođe, izbor tema bio je takav da kod učenika izazove motivaciju i želju da o tome razgovaraju (Eutanazija treba da bude legalizovana, Realiti programi ne treba da se prikazuju na televiziji, Javne ličnosti su dobri uzori mladima itd.).
Času je prisustvovao pedagog škole Ivan Davidović, koji je istakao da su učenici bili usmereni na međusobnu interakciju i razmenu argumentovanih stavova o istoj temi, što doprinosi razvoju kritičkog mišljenja kod učenika i podstiče razvoj komunikacionih veština. Na ovaj način učenici uviđaju svrhu onoga što uče, motivisaniji su za aktivnost i usmereniji na ostvarivanje cilja i postizanje ishoda. Učenici takođe razvijaju kooperativne odnose, kako među sobom tako i sa profesorom.