Učenici Savremene gimnazije od novembra prošle godine deo su još jednog internacionalnog eTwinning projekta pod nazivom „Heroe’s journey”, koji je deo Erasmus+ programa.
Cilj ovog projekta je podizanje svesti o kulturi i mitologiji svakog dela Evrope na osnovu putovanja koja su junaci iz mitologije i klasične istorije doživeli kroz našu geografiju. Učenici iz zemalja učesnica projekta biraće područja i likove koji imaju posebnu važnost za zemlju iz koje dolaze, bilo iz legendi ili stvarne istorije određenog mesta. Ideja je da svi učenici rade u mešovitim grupama kako bi stvorili zajedničku kartu mitske geografije Evrope.
Tokom trajanja projekta koristi se tehnologija za stvaranje virtuelne rute kroz svako područje. Rezultat će biti globalni saradnički projekat u kojem će se rekonstruisati mitske legende svakog područja, kulturna baština svake civilizacije i umetničko nasleđe koje nas okružuje. Učenici u toku projekta koriste sve informacije koje im pružaju nove tehnologije i izvori, te svoja iskustva učenja dele sa ostalim učenicima iz Grčke, Španije, Italije i Turske.
Inostrane škole koje učestvuju u ovom projektu su:
- IES Maestro Gonzalo Korreas, Spain;
- Ozejder Social Sciences High School, Turkey ;
- Atatürk Anatolian High School, Turkey;
- IIS Maurolico, Messina, Italy;
- IIS DE FILIPPIS GALDI, Italy;
- 1st Lyceum of Giannitsa, Greece.
Na ovom projektu sarađuju nastavnici Savremene gimnazije, i to:
- Darko Tmušić – istorija;
- Ivan i Nevena Matejić – geografija;
- Uroš Mihajlović i Marica Đurić – filozofija;
- Marija Pilčević Tomašević – srpski jezik i književnost;
- Natalija Stanković – latinski jezik.
Zajedno sa učenicima radilo se na izradi logoa i postera, koji su proglašeni za najbolje idejno rešenje i kao takvi postali zaštitni znak ovog projekta.
Tokom januara učenici su predstavljali pojmove iz mitova i legendi koji su tipični za naše područje. Kako je to izgledalo, možete da pogledate u prezentaciji koju su spremili za taj onlajn-sastanak.
Multidisciplinarno istraživanje Trojanskog rata: Susret književnosti, istorije, filozofije i geografije
Učenici su se u februaru pripremali sa nastavnicima kako bi razgovarali na temu Troje. Pripreme su podrazumevale poznavanje istorijske pozadine Trojanskog rata.
Iako se Trojanski rat vodio deset godina, osvrnuli su se na pedestak dana, koliko je opisano u Homerovoj „Ilijadi”, i proučili ih. Sudbine junaka, živopisni dvoboji i uplitanje bogova samo su neke od tema kojih se dotakla nastavnica srpskog jezika.
Nastavnici filozofije upoznali su učenike sa činjenicom da su se u antičko doba Homerom bavili i Herodot i Aristotel. O njemu su pisali Eshil, Sofokle, Euripid i Vergilije, ali i Bajron, Šiler, Bjelinski, Aleksandar Poup i Gledston.
Da je Troja istorijski grad, dokazao je čovek koji je još kao sedmogodišnji dečak, dok mu je otac čitao „Ilijadu”, uzviknuo: „Ja ću pronaći Troju!” Bio je to Hajnrih Šliman. Celog života je bio opčinjen Trojom i Homerom. I dok je neverovatno brzo učio veliki broj jezika, putovao Amerikom i Rusijom, trgovao i bogatio se, studirao, družio se sa Grkinjom Sofijom, koja će mu postati žena, misao vodilja i opsesija bila mu je Troja. Nastavnici geografije su se osvrnuli na istraživanja i potragu za Trojom, o kojoj možete više da saznate iz video-materijala.
Bilo da se radilo o mitu o zlatnoj jabuci, trojanskom konju, Odiseju ili svim likovima i činjenicama koje su u vezi sa ovom temom, učenici su pokazali veliko interesovanje, ozbiljnu pripremljenost i odličnu veštinu izlaganja tokom onlajn-sastanka.
Za februar i mart predstoje nam nove i još zanimljivije aktivnosti, o kojima ćemo vas redovno obaveštavati.
