Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se širom sveta svake godine 21. februara. Osnovni cilj jeste podizanje svesti o značaju maternjeg jezika i multilingvizma. Ovaj dan je uspostavio UNESKO 1999. godine, na predlog Bangladeša. Redovno se obeležava od 2000. godine.
Širenje svesti o značaju maternjeg jezika
Savremeni gimnazijalci su Međunarodni dan maternjeg jezika na časovima srpskog jezika i književnosti obeležili aktivnošću koja je podrazumevala izradu objave, plakata, brošure i pozivnice kojima bi se širila svest o značaju maternjeg jezika.
Učenici su najpre istraživali šta su o jeziku rekli naši velikani poput Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Isidore Sekulić, Slobodana Selenića, Desanke Maksimović, Mome Kapora i mnogih drugih. Potom su sa profesorkom srpskog jezika i književnosti Marijom Pilčević Tomašević analizirali te rečenice, odgonetali njihovo značenje i rasvetljavali ga u određenom kontekstu.
Posle toga njihov zadatak je bio da na društvenim mrežama ili pak u određenim programima kao što je Canva naprave objavu, flajer, pozivnicu ili brošuru čije bi čitanje podiglo svet o značaju maternjeg jezika. Pojedinci su svoje objave rado podelili na društvenim mrežama i time zaista podigli nivo svesti o značaju ovog datuma i onoga što se njime obeležava.
Jezik kojim govorimo „o svim čudima koja nam se događaju”
Savremeni gimnazijalci imaju svest o tome koliko je važno biti poliglota, ali i da je jednako, ako ne i više, važan odnos prema jeziku na kom smo izgovorili prve reči, kojim ćemo najlakše, najprirodnije govoriti o svojim najdubljim osećanjima i, prema rečima Mome Kapora, ‘o svim čudima koja nam se događaju’, rekla je profesorka srpskog jezika i književnosti Marija Pilčević Tomašević.