Na radionici „Kako mediji utiču na naše ponašanje?” učenici Savremene gimnazije učili su o uticajima medija i iznosili svoje stavove na ovu temu. Zajedno sa školskim psihologom analizirali su šta je to što im privlači pažnju na televiziji, šta pretražuju na internetu, da li uređuju svoje profile na društvenim mrežama i da li igraju video-igrice.
Učenici su istakli da nerado gledaju rijalitije, ali da ne mogu da ih izbegnu na televiziji. Ne kupuju novine, ali ih čitaju onlajn, muziku najčešće slušaju preko Jutjuba i imaju profile na svim aktuelnim društvenim mrežama.
Šta Fejsbuk profili govore o svojim vlasnicima?
Na primeru nekoliko Fejsbuk profila, učenici su diskutovali o tome šta se sve može zaključiti samo na osnovu tog sadržaja. Naučili su zašto je važno da ograniče pristup korisnicima koje ne poznaju.
Takođe je bilo reči o tome kako budući poslodavci mogu da isključe osobu iz selekcije za posao, ukoliko vide nešto neprimereno na njenom Fejsbuk profilu. Uz dozvolu pojedinih učenika, komentarisali smo i njihove profile na Fejsbuku.
Tolerancija na delu
Posebno intrigantan deo radionice bio je socijalno-psihološki eksperiment u vezi sa sajtom za upoznavanje i ponašanjem devojaka i mladića na sastancima. Učenici su se podsetili važnosti tolerancije, u ovom slučaju, prema gojaznim osobama. Uočili su razlike u reakcijama u odnosu na to da li se radi o osobama muškog ili ženskog pola. Naime, primetili su da je samo jedan od petorice mladića ostao na sastanku s devojkom koja ima višak kilograma, dok je samo jedna od pet devojaka napustila sastanak s gojaznim mladićem.
Učenici su imali priliku da testiraju i svoju toleranciju. Zamislili su kako bi se oni poneli u ovakvoj situacji, i odlučili su da bi ipak ostali do kraja sastanka iz pristojnosti, ali da bi osobama koje su postavile ulepšane slike na kojima izgledaju mršavije zamerili to što su bile neiskrene.
Kao zaključak, učenici su izneli stav da su unutrašnji kvaliteti važniji od spoljašnjeg izgleda.
Da li mediji mogu da podstaknu agresiju?
Psiholog je objasnio učenicima tri socijalno-psihološke teorije o povezanosti medija i agresivnosti, a oni su glasali za onu teoriju sa kojom se najviše slažu. Nakon toga, na osnovu ovih teorija učenici su predviđali ishod sprovedenih psiholoških istraživanja. Tako su, na primer, pogađali da li je porast popularnosti video-igrica praćen padom ili rastom počinjenih zločina, i određivali su koliki je procenat dečaka i devojčica koji igraju agresivne igrice, imalo tuču u poslednjih godinu dana, u poređenju s onima koji ih ne igraju.
Učenici su navodili brojne primere povezanosti medija i nasilja, kao što je na primer film „Moramo da razgovaramo o Kevinu” koji su doveli u vezu i sa terorističkim napadima (nedavni u Parizu, nad kulama-bliznakinjama i u srednjoj školi u Koloradu u SAD).
Na kraju radionice, zajedno su došli do zaključka da nasilan sadržaj i događaji mogu da podstaknu psihički labilne ljude na agresiju.