Koju profesiju da izaberem? Koji fakultet da upišem?

Odluka se može definisati kao izbor jedne iz skupa mogućih opcija. Kada donosimo neku odluku, možemo da se vodimo logikom, a možemo i da se oslonimo na intuiciju. Kada donosimo važne ili složene odluke, logički analiziramo postojeće opcije i kroz procenu prednosti i mana svake od njih pokušavamo da izaberemo najbolju. Najbolja odluka je ona koja nam donosi najviše koristi, odnosno kojima se maksimizira dobitak i minimizira gubitak.

Sa druge strane, neke odluke donosimo automatski. Većina odluka tokom dana se upravo donosi nesvesno, kao da imamo ličnog skrivenog autopilota. Međutim, ukoliko se desi da neku odluku donesemo nesvesno, a trebalo bi da se logički proanalizira, takve greške nazivamo kognitivnim pristrasnostima.

Kako bismo izbegli greške pri donošenju važnih odluka, važno je da usvojimo veštine donošenja odluka. Ove veštine značajno mogu olakšati i pospešiti proces donošenja odluke prilikom izbora profesije.

Osnovni koraci prilikom donošenja odluka:

1. Definisanje prirode problema

Kako bismo jasno definisali problem, važno je dati odgovor na pitanja: Koja je svrha odluke? Šta se očekuje kao ishod? Pogledajte video koji govori o tome koliko je kompleksan ljudski mozak.

Ukoliko se pitanje odnosi na odabir karijere, svaki budući student trebalo bi da bude svestan važnosti ove odluke i spreman da uloži značajno vreme i trud, kako bi doneo pravu odluku.

Važno je odrediti koje odlike buduće profesije su nam važne i definisati ih kao faktore koje ćemo procenjivati kod svake od mogućih opcija. Kod odabira zanimanja ti faktori bi mogli da budu: lična interesovanja, mogućnost pronalaska zaposlenja, mogućnost napredovanja, dinamičnost, prosečna zarada...

Kao što svako pojedinačno može da smatra različite odlike buduće profesije kao važne, tako se i određeni faktori mogu razlikovati po važnosti za pojedinca. Nekome je važnije da mu budući posao bude dinamičan, odnosno da nije monoton, neko želi da ima prostora za napredovanje, dok je nekome važno da može da ispolji svoju kreativnost i umetničke sklonosti tokom obavljanja posla.

2. Sistematsko prikupljanje i sumiranje podataka

Kako bismo doneli adekvatnu odluku, neophodno je da se procene svi važni faktori ishoda odluka koje se donesu. Kako bismo odredili ključne faktore, neophodno je da se prikupi što više relevantnih informacija, koje se zatim sređuju, analiziraju i klasifikuju po važnosti.

Ukoliko budući student bira zanimanje, odnosno fakultet, neophodno je da prikupi informacije o samoj prirodi zanimanja oko kojih se dvoumi, važnim sposobnostima i veštinama za uspešnu karijeru, mogućnostima pronalaska posla, uslovima rada i prostoru za napredovanje, kao i o ponuđenim fakultetima, uslovima studiranja i uslovima upisa.

3. Misliti kreativno

Ukoliko nemamo jasno definisane izbore za donošenje odluke, kreativne metode poput oluje ideja (eng. brainstorm), od pomoći su prilikom sastavljanja inicijalne liste opcija. Brainstorming metoda podrazumeva produkciji što više opcija, bez evaluacija istih. Važno je da se zabeleže sve ideje koje se jave, bez obzira koliko šašavo ili nemoguće zvučale.

Bitno je navoditi ideje, sve dok imamo inspiraciju, a tek zatim proceniti navedeno i sastaviti listu najboljih opcija.

4. Sastavljanje liste najboljih opcija

Nakon sastavljanja liste svih potencijalnih opcija, važno je izdvojiti opcije koje se procenjuju kao ciljevi koje imamo mogućnosti da ostvarimo i koji će nam doneti najveću dobit. Kako bi bili u mogućnosti da adekvatno procenimo prednosti i nedostatke svake od osmišljenih opcija, lista najboljih opcija ne bi smela da sadrži veliki broj opcija.

5. Matrica donošenje odluke

Kada je sastavljena lista opcija koje su procenjene kao najpovoljnije, svaku od aktivnosti važno je proceniti u odnosu na ključne faktore prilikom definisanja prirode problema. Tokom ove procene, od velikog značaja može biti sastavljanje matrice donošenja odluke. U matrici je važno proceniti sve važne odlike buduće profesije, za svaku potencijalnu profesiju pojedinačno.

U primeru je predstavljena matrica donošenja odluke između dve profesije: ekonomista i turistički vodič. Ukoliko zamislimo budućeg studenta koji se dvoumi između ova dve profesije, prvi korak prilikom odluke između njih bio bi određivanje faktora (karakteristika) buduće profesije koje smatra važnim.

U ovom slučaju to su: mogućnost pronalaska posla, mogućnost napredovanja i dinamičnost na poslu.

Zatim, neophodno je da se utvrdi koje od navedenih karakteristika posla budući student smatra najvažnijim da bi bio zadovoljan i ispunjen prilikom rada u budućnosti.

U ovom slučaju mogućnost pronalaska zaposlenja je najvažniji faktor i dobijena ocena se množi sa 3, a dinamičnost posla ocenjena je kao najmanje važan kriterijum za odabir.

Kada su utvrđeni kriterijumi, neophodno je sprovesti sistematično prikupljanje podataka (zvaničnih institucija, ljudi koji se bave tom profesijom, nastavnika, roditelja, fakulteta itd.) i njihova analiza, kako bismo odredili na skali od npr. 1 do 10, gde se nalazi jedna od željenih profesija.

Na kraju se saberu dobijeni proizvodi i profesija sa najvećim skorom je profesija koja bi trebalo da u najvećoj meri zadovolji kriterijume za zadovoljstvom budućom profesijom. Rezultati u matrici sugerišu da bi, uzimajući u obzir faktore koje smo odredili kao važne pri proceni pogodnosti budućeg zanimanja, bilo bolje da odaberemo ekonomiju kao profesiju.

Pred budućim studentima je važna odluka. Kada se sagledaju predloženi koraci, jasno je da je odluci o budućoj profesiji neophodno pristupiti ozbiljno i studiozno. Razmislite o svojim željama, mogućnostima i ambicijama i sagledajte svoje prioritete. Kada definišete šta želite i možete, informišite se o karakteristikama željenih profesija i izaberite onu koja će u najvećoj meri zadovoljiti vaše potrebe.

Autor: Milana Jovanov

Literatura:

• Decision making skills. (2016). Kent.ac.uk. Retrieved 4 May 2016, from https://www.kent.ac.uk/careers/sk/decisionmaking.htm
• Kostić, A. (2010). Kognitivna psihologija. Zavod za udžbenike