HEMIJA
Na jednom od časova hemije učenici su dobili zadatak da napišu šta žele u životu, a šta zaista mogu da rade. Zbunjena lica učenika u tom trenutku nisu ni naslutila da će tako naučiti dva najvažnija pojma: elektronegativnost i afinitet prema elektronu. „Želim da skijam” – afinitet prema elektronu; „Znam da skijam” – elektronegativnost.
Pred učenicima drugog razreda našao se malo drugačiji izazov – učenje hemijskih elemenata i njihova primena. Veliki fokus bio je na učeničkim prezentacijama i projektima.
Kako je gradivo napredovalo, učenici su dobijali sve jasniji uvid u sličnosti i razlike između određenih grupa, što je doprinelo tome da znanje koje steknu mogu da koriste ceo život. Časovi hemije i eksperimentisanje uvek su među najzanimljivijima.
Učenje kroz eksperimente, igru Asocijacija i predmete iz svakodnevnog života
Učenici Savremene gimnazije su na časovima hemije, odmah na početku školske godine, popunjavali nekoliko upitnika kako bi se što bolje upoznali sa svojom profesorkom Bojanom Jurišić. Cilj upitnika „Tvoj glas” bio je da se profesorka malo bliže upozna sa pogledom na svet svojih učenika, kao i da vidi kako razmišljaju. Kroz upitnik „Gde smo i gde želimo da idemo?” procenila je sa koliko predznanja iz hemije dolaze i kakav pristup u nastavi treba primeniti. Na kraju su učenici i profesorka napravili međusobni „Ugovor” u kome su se dogovorili o pravima i obavezama obe strane.
Kako bi učenicima već na samom početku pokazala koliko su sve nauke povezane i da u svemu oko nas ima makar malo hemije, profesorka je donela na čas različite predmete koji se svakodnevno koriste, kao što su bakarna narukvica, grafitna olovka, plastična igračka, školjke, senka za oči i slično.
Na taj način, naučili su kako je hemija povezana i sa biologijom, i sa geografijom, filozofijom i drugim naukama, što su detaljnije razradili na času na kome su obrađivali atmosferu i hidrosferu. Na tom času su gledali film o svemiru, a zatim odgovarali na pitanja o tome šta misle od čega je napravljen svemir, kako je uređen, u kakvoj je vezi sa naukom, šta je nauka uopšte i kakva joj je uloga, i sve to dok su slušali instrumental „Bohemian rapsody”.
Eksperimenti u laboratoriji su na časovima hemije u Savremenoj gimnaziji, takođe, veoma čest način usvajanja i obnove gradiva, kao i provere da li ono što su naučili učenici umeju da primene u praksi. Profesorka ističe da su eksperimenti veoma važni, jer na taj način hemija izlazi sa papira i oživljava. To je način približavanja hemije učenicima, ali i prilika da oni shvate da znanje koje stiču u školi nije samo znanje za školu, već za život.
Još jedna u nizu kreativnih aktivnosti na časovima hemije bila je igra Asocijacija sa pojmovima iz hemije, konkretno pojmovima laboratorijskog posuđa. Ideja je bila da se učenici igraju u parovima i jedno drugom u roku od 30 sekundi objasne pojam koji su izvukli. U prvom krugu pojam su mogli da objašnjavaju na sve moguće opisne načine, ali da ne koriste koren reči, u drugom su mogli da kažu samo jednu, ključnu reč, koja bi njihovog partnera asocirala na taj pojam, dok je u trećem krugu to trebalo da urade pantomimom.
Na koji način funkcioniše hemija u međuljudskim odnosima? Na još jednom sasvim drugačijem času "psiho-hemije", učenici su kroz učestvovanje u interaktivnoj vežbi na zabavan način učili o hemijskim vezama, ali i uočili sličnost između hemijskih i ljudskih relacija. Svaki učenik "postao je" jedan hemijski element, a onda je držanjem za ruke ili zagrljajem simulirao hemijsku vezu. Upoređujući ove veze sa ljudskim, učenici su došli do zaključka da kovalentna veza liči na prijateljsku, dok jonska ima sličnosti sa ljubavnom vezom. Tako su kroz praktične primere naučili više o stvaranju hemijskih jedinjenja, i uvideli šta znači kada je neko pozitivno ili negativno "naelektrisan" i zašto su ljudi zavisni u vezama.
Ovo je vrlo dobar način podsticanja kreativnosti, maštovitosti, snalažljivosti i takmičarskog duha kod učenika, ali i razvijanja bliskosti među njima kroz igru, dok se znanje stiče neprimetno.
I uopšte, ovakvim, drugačijim i kreativnim načinom prenošenja znanja ruši se zid između profesora i učenika i gradi odnos poverenja, uvažavanja i bliskosti. Tako su učenici i profesorka još jednom dokazali da učenje može da se dešava i kroz nestereotipan proces igre i mentalnih izazova, umesto klasičnog principa predavanje – učenje napamet – odgovaranje.