Utisci majke Nikole Milutinovića, maturanta IS-a
Roditelji učenika International School Savremene često imaju potrebu da podele svoje utiske o školovanju svoje dece, a ti utisci su od velikog značaja ne samo za školu već i za sve sadašnje i buduće generacije savremenih gimnazijalaca.
U nastavku su utisci koje je sa Savremenom podelila majka maturanta Nikole Milutinovića.
„Početak Nikolinog školovanja u Savremenoj i kako smo se odlučili baš za ovu srednju školu”
Moje dete je klasično dete od 14 godina, koje završava osmi razred, i postavlja se pitanje gde nastaviti školovanje? Htela sam da ga upišem negde gde bi imao dobru komunikaciju sa profesorima, gde bi mogao da pita sve što ga interesuje i da uči sa razumevanjem. Radim do 17h svakog dana i razmišljam o tome kako će biti sam posle 13h, kad se škola završi, šta će da jede i šta će da radi? Samostalno završavanje domaćih mu ni ranije nije bila jača strana. Hiljadu je pitanja kad imate tinejdžera od 14, 15 godina. I tako počnem da razmišljam o privatnim gimnazijama. Zvala sam jednu, drugu, čitala sam, išla na razgovore, procenjivala, upoređivala i sve mi je to bilo ili neadekvatno ili preskupo. Na kraju slučajno nailazim na sajt Savremene gimnazije, vidim neka nova škola. Pitanje – kakva je to škola? Otišla sam na sajt Savremene i prilično sam se oduševila, ali ipak sa rezervom. Videla sam da je sajt odlično napravljen, ponude konkretne, plan i program škole razrađeni, cene crno na belo, sve jasno, nema ništa sitnim slovima i tome slično. Drugim rečima, bio je to jedan dobar sajt sa konkretnim informacijama – što mi se dosta svidelo i tako je počelo. Pozvala sam školu i dogovorila se da odemo na prvi razgovor.
„I danas, ako pitate našeg sina, reći će vam da je Cambridge International program jedna od njegovih najboljih odluka”
Dočekala nas je direktorka škole Svetlana Belić Malinić, a razgovor je tekao obično i opušteno, u njemu nije bilo nepotrebnih hvalospeva, videla sam da je sve OK i odlučila sam da upišem dete u Savremenu. Na samom početku izabrali smo Kombinovani program, a već posle prve godine naš sin se na sopstvenu inicijativu prebacuje na Cambridge International program. I danas, ako ga pitate, reći će vam da mu je to bila jedna od najboljih odluka u životu. Ja smatram da ništa ne fali ni Nacionalnom programu, ali ako je vaše dete toliko odlučno po pitanju svog obrazovanja, onda ga u tome treba i podržati. I tako on ostade naredne tri godine na Cambridge International programu. Veoma je značajno za roditelje, naročito one koji su po ceo dan na poslu, da znaju gde im je dete. Da su sigurni da je do 16h u školi, da tamo ima obezbeđen obrok i da će raditi domaće zadatke.
„Savremena podržava svoje učenike i prati njihovo sazrevanje i odrastanje”
Savremena jednostavno podržava svoje učenike, a to je veoma bitno. Sve što piše u ugovoru je upravo tako, sve što je škola obećala, ona je i ostvarila. Moj sin je u Savremenoj bukvalno odrastao i sazreo. Njegove rečenice i ponašanje su se vidno promenili u periodu od 2015. do 2019. godine, čemu su mnogo doprinele diskusije i debate koje se vode na časovima i to se vidi. On ima pravo na svoje mišljenje i to mu je u školi jasno stavljeno do znanja, a on to i te kako koristi.
„Nikola ima svoj stav i ume da ga odbrani, što je za nas bila veoma pozitivna stvar, koja je stigla iz Savremene”
Ima osećaj sebe kao pojedinca, ali i kao učesnika u društvu, tolerantan je prema različitostima, sagledava date situacije iz više uglova i razmišlja o više rešenja ili opravdanja. To je direktna zasluga škole, jer su na časovima imali debate i zamišljene situacije, što mi se veoma svidelo. Nikola ima svoj stav i ume da ga odbrani, što je za nas bila jedna veoma pozitivna stvar, koja je stigla iz Savremene. Nijednom za ove četiri godine nije se postavljalo pitanje oblačenja, recimo da hoće da ima skupe patike, jakne, telefon ili bilo šta što pokazuje prestiž (obično takve stvari čujemo o privatnim školama). Da uči – to mora ako želi da bude pametan i da napreduje u životu i to mu je jasno. U ovoj školi se ne prolazi samo zato što si je upisao ili zato što plaćaš obrazovanje. Na Cambridge programu to je i nemoguće, jer se testovi ocenjuju van škole i van Srbije, ali takođe, kada je u prvoj godini bio na Kombinovanom programu, nijedan profesor mu nije poklonio nijednu ocenu, jer ako želiš da naučiš – možeš i profesor će ti u tome pomoći.
Naši utisci o direktorki i profesorima Savremene
Svi profesori na Cambridge International programu bili su posvećeni učeniku, a to je nama bilo veoma važno. Ako učenik za profesora ili direktora kaže: „Ma on ili ona je super!”, onda to stvarno nešto znači. Sećam se kad je Nikola rekao: „Naša direktorka je super!” Direktorka škole... super… – to dvoje nekako obično ne ide zajedno u đačkim mislima, ali izgleda da ima i gde ide. Praktično, direktorka škole Svetlana Belić Malinić je ta koja sve drži na okupu – veoma mi se svidela velika pozitivna energija, entuzijazam i hrabrost koje ima u sebi. Treba voditi jednu školu, naročito u Srbiji, gde sve što je novo često se dočeka sa sumnjom. Takođe, Svetlana je uvek imala pravi odgovor na svako moje pitanje. Prvo bih pitala sina, ako ne zna, onda profesore, ako ni oni ne znaju, onda direktorku – ona je uvek znala odgovore na svakojaka pitanja u vezi sa školom, programom, mogućnostima, načinom Cambridge studiranja itd.
Od profesora bih izdvojila one sa kojima sam bila često u komunikaciji i o kojima mi je Nikola najviše pričao. Na prvom mestu tu je Ana Vlašić, profesorka fizike, njegova mentorka i velika podrška u svemu. Nikola je na nju gledao kao na osobu kojoj može da se poveri i sa kojom može da razgovara o mnogim stvarima o kojima možda sa drugima ne bi mogao. Ana je osoba koja ga je podsećala da ne zakasni na ispite, javljala da li su datumi promenjeni i znam da, kad god bi joj poslao poruku sa jednim od mnogih svojih pitanja, ona bi mu odgovarala. Ona mu je prva predložila da poseti Fakultet savremenih umetnosti kada je čula da ga interesuje gluma (taj odlazak je verovatno bio i presudan da upiše ovaj fakultet). Ono što sam primetila u razgovoru sa Anom jeste da ti razgovori nikada nisu bili prazne priče i da ona zaista pokroviteljski razmišlja o svojim učenicima, pokušava da shvati njihove postupke, ali i želje. Ana se zaista ponašala kao pravi odgovorni mentor. Nikola je bio oduševljen njenim predavanjima i trudio se da nijedno ne propusti.
Nadežda Golubović, profesorka biologije u Savremenoj, takođe je odličan predavač, što sam zaključila po činjenici da je Nikola umeo satima da priča o nekoj temi iz biologije i da postavlja pitanja (pošto sam i sama biolog, između nas bi se razvila prava diskusija), tek kasnije bih shvatila da je ono o čemu pričamo zapravo radio i učio u školi. Nadežda je profesorka koja se i te kako trudi da učenici shvate prirodu i njene zakonitosti. Nikola bi mi često rekao: „To sam baš pričao sa profesorkom biologije, ona misli tako i tako…” – znači postoji diskusija, razmena mišljenja, zaključci, a to je neverovatno važno za učenike. Sama ta činjenica da mogu da diskutuju sa profesorom, da mogu da kažu svoje mišljenje učenicima mnogo znači.
Nikola Samac, Cambridge koordinator i profesor psihologije, nije predavao nijedan predmet mom sinu, ali znam iz Nikolinih priča da mu je često pomagao savetima, da je često pričao sa njim o raznim životnim dilemama i da je iznosio svoje mišljenje o nekoj temi o kojoj bi ga moj sin pitao. On je uvek imao vremena za sastanke i dodatna objašnjenja, sa Nikolom Samcem sam mogla sasvim otvoreno da pričam o svom sinu i on mi je uvek davao konkretnu sliku kakav je Nikola učenik, kako se ponaša, u čemu je dobar, gde „se traži” itd.
Tokom boravka u Savremenoj Nikola je naučio da svira gitaru i klavijature i bio je učesnik školskog benda „Gimnazijalci”. U tome mu je dosta pomogao i Uroš Krstović, nastavnik fizičkog i organizator muzičke sekcije. Sa Urošem i još nekoliko učenika često je pričao o muzici i vežbao numere. Sviranje gitare mu mnogo znači i dosta slobodnog vremena provodi svirajući uglavnom sa drugarom iz škole.
O učenicima u Savremenoj
Kao i svuda, učenika ima raznih; neki su ovakvi, neki su onakvi. Obično se smatra (mada se ova situacija sad ipak i kod nas menja nabolje) da privatne škole gaje učenike koji ništa ne moraju da uče, ali će dobro proći u školi i životu jer roditelji sve plaćaju. Iskreno, nikad nisam videla takvu situaciju za ove četiri godine u Savremenoj.
Potpuno je bilo isto da li izlazi sa društvom iz bloka ili društvom iz Savremene. Dakle, cela priča da u privatnim školama deca maltretiraju jedni druge, da je bitno samo koliko ko ima para ili kako je ko obučen, kakav telefon ima ili šta mu rade rodtelji nije tačna, bar ne za Savremenu. Iskreno, mislim da takve stvari u izvesnoj meri svuda postoje, ali jako mnogo zavisi od roditelja, profesora, škole i odnosa između učenika, a taj odnos ipak mora da se nauči. Tolerancija se uči i verovatno niko od nas nije rođen sa njom.
P. S. Takođe znam da i u Savremenoj kao i u svakoj drugoj školi, ali kao i na ulici i na poslu, postoje i ovi i oni. Dakle, toga ima svuda i to i jeste realnost našeg življenja, ali velika je stvar znati ne družiti se sa onim ko ti ne odgovara. I za tako nešto jednom tinejdžeru potrebna je podrška i roditelja i profesora i ja znam da takva podrška postoji u Savremenoj i to mi se sviđa.
Sugestija sa naše strane za Cambridge International program
Bilo bi veoma korisno kada bi postojao neki sastanak na kome bi se roditeljima tačno objasnilo kako funkcioniše Cambridge program kroz sve četiri godine, jer je on dosta drugačiji od našeg programa. Ja sam sve to nešto hvatala u letu, pa i kad odem na sastanak da mi se nešto pojasni, posle sastanka shvatim da postoje i druge stvari koje treba pitati. Jednostavno, čovek ne zna šta sve treba da pita. Recimo, polaganje ispita – koliko ima rokova, šta se dešava kada padne, plaćanje – kada se i koliko plaća, mokovi – ako se prijave, ako se padnu, odlaganje, produžavanja, bodovi itd. Znam da sve to piše na sajtu Cambridge i u silabusima, ali to je veoma mnogo papirologije, linkova, sajtova. Bilo bi dobro da škola to svede i prikaže roditeljima na nekom praktičnom primeru.
„Ovu školu bih preporučila prvenstveno učenicima koji žele što više da nauče, jer ovde zaista imaju mogućnost za to”
Odluka nas kao roditelja da dete upišemo u Savremenu, prema mom mišljenju, bila je odlična i ovu školu bih preporučila svim učenicima ili bar velikoj većini. Prvenstveno onima koji žele da nauče što više jer ovde zaista imaju takvih mogućnosti.
Preporučujem i onima kojima misli lutaju od teme do teme, koji ne mogu i ne žele da uče sve predmete podjednako i koji ne umeju da se „utope” u more proseka, onima koje interesuju vannastavne aktivnosti i svima koji imaju drugačiji tempo učenja, a to je manje-više većina naših učenika i tinejdžera.
Eto, baš sam se raspisala, ali četiri godine nije malo i pokušala sam da svedem i navedem najvažnije stvari, posebno one koje bi pomogle i drugim roditeljima.
Želim vam sve najbolje u daljem radu.
Veliki pozdrav,
Desa Đorđević Milutinović, majka učenika Nikole Milutinovića