Parenting for Academic Success Program

LINK edu Alijansa i Savremena gimnazija osmislile su program „Parenting for Academic Success” radi osnaživanja uloge roditelja u akademskom razvoju učenika. Stručni saradnici Savremene gimnazije u kontinuiranoj saradnji sa roditeljima učenika detektovali su njihove konkretne potrebe za informacijama neophodnim za akademski, socioemocionalni i profesionalni razvoj učenika.

Imajući u vidu da su roditelji najbolji partneri škole u obrazovanju, ovaj program nam omogućava da roditelje uključimo u najsavremenije obrazovanje i dodatno uvećamo šanse za uspešno i perspektivno školovanje njihove dece.

Teme radionica programa „Parenting for Academic Success”

Savremena gimnazija je pripremila deset radionica za roditelje na kojima možete dobiti sve informacije o akademskom razvoju i socioemocionalnom stanju svog tinejdžera.

Karijerno savetovanje: Kako biti podrška detetu prilikom odabira narednog koraka

Osnovne faze procesa odabira karijernog puta su: upoznavanje sa svojim interesovanjima i sposobnostima, informisanje o mogućim obrazovnim putevima i donošenje odluke. Najvažniji sagovornici mladih pri tom odabiru su bliski ljudi, najčešće roditelji. Otvorenost i strpljenje odraslog da sasluša želje i potrebe deteta, kao i davanje prilike da se otkriju sposobnosti, predstavljaju početak zajedničkog puta ka samostalnosti mlade osobe. Ukoliko želite da saznate koje su teškoće sa kojima se kao roditelji možete sresti na tom putu i kako ih možete prevazići, predlažemo da posetite ovu radionicu.

Psihoaktivne supstance

Šta su bolesti zavisnosti i kako se razvijaju? Kako se leče? Kako danas izgledaju psihoaktivne supstance i koliko znamo o njima? Od koga to mladi mogu da saznaju? Gde roditelji mogu da saznaju više o ovoj temi?

Pravila, doslednost i struktura kao oslonac

Najveći saveznici u kreiranju zdrave atmosfere u svakoj zajednici – porodici, školi, klubu, timovima – upravo su pravila, struktura, kao i doslednost pri njihovoj primeni. Pravila mogu biti jasno definisana u zvaničnim dokumentima, kao što su pravilnici (u školi), ili implicitna i neizgovorena (kao u porodici). Uvideli smo da je struktura veoma važna kada smo prolazili kroz adaptaciju na život sa pandemijom virusa COVID-19, odnosno na višemesečni karantin u kući – radne navike su se izgubile, ciklus spavanja se poremetio, granica između školskog/profesionalnog i privatnog se menjala. Redovan odlazak u školu i organizacija popodneva (vannastavne aktivnosti, druženje) često predstavljaju ključni faktor u opštem zadovoljstvu učenika.

U svemu tome odrasli (predstavnici škole i roditelji) treba da pokažu doslednost i model kako se može optimalno funkcionisati sa pravilima i strukturom.

Aktivnosti sa tinejdžerima: Kako do razgovora

U razvojnom smislu, očekuje se da vaš tinejdžer želi da bude u vršnjačkom okruženju. Roditelji će često biti inicijatori zajedničkog vremena. Zajedničke aktivnosti poput obavljanja kućnih poslova, majstorisanja, šetanja psa, odlaska u nabavku mogu biti kontekst u kome dete lakše počinje da priča o svakodnevnim aktivnostima, ali i o brigama. Fokusirani razgovori, kao što im i sam naziv kaže, mogu biti prilika kada ćete se u potpunosti, bez telefona i televizora, posvetiti svom sagovorniku, u ovom slučaju detetu.

Donošenje odluka – proces

Važno je ispratiti sve faze procesa donošenja odluka: dileme koje dete ima, moguće opcije, šta dete procenjuje da je cilj i koje je sve korake potrebno realizovati do cilja. Takođe, treba proceniti koje ljude učenik pušta u svoj krug „savetnika” prilikom donošenja odluke i da li će poslušati savete prijatelja, roditelja, trenera, partnera itd. Još jedan važan korak u tom procesu jeste preuzimanje odgovornosti za donetu odluku i učenje dece da zaista budu odgovorna za donete odluke.

Imam problem: Kome se obratiti

• Skretanje pažnje roditeljima na to ko im je sve mreža podrške u školi – odeljenjski starešina, pedagog, psiholog, predmetni profesor itd.
• Pravljenje eko-mape – šta je mreža podrške porodici
• Osnaživanje dece za razgovor i traženje podrške
• Važne odrasle osobe – učenje po modelu
• Šta radim kada imam problem

Prijatelji – vršnjačko okruženje deteta

Vršnjački uticaj u pubertetu je veoma značajan. To je u potpunosti predvidivo i očekivano, ali uvek predstavlja promenu na koju se članovi porodice postepeno navikavaju, jer dolazi posle intenzivne usmerenosti na odrasle. Pravi je izazov održati bliskost i pustiti tinejdžera da slobodno istražuje u vršnjačkom okruženju. Dobro je gajiti poverenje, ali i biti upoznat sa mrežom prijatelja koju dete gradi. Šta su sve izazovi i šta su primeri dobre prakse – ovo su pitanja koja očekujemo od roditelja.

U okviru radionice probaćemo da definišemo pojam prijatelja i na ovaj način pomognemo mladim osobama. Pričaćemo o dobrim granicama u odnosu na druge, o tome šta treba da očekujemo od prijatelja, ali i koji su to pokazatelji da nam odnos ne prija.

Prepoznavanje promena u ponašanju

Tinejdžerski period je najbogatiji kada je reč o promenama u životu. Tinejdžer pokazuje promene maltene na svakodnevnom nivou – fizički izgled, zrelost, način oblačenja, raspoloženje, interesovanja, način komunikacije. Šta od promena treba smatrati normalnim, a šta može predstavljati znak za razmišljanje i konsultaciju sa stručnjakom, drugim članom porodice i, naravno, detetom?

Učenje i organizacija vremena – izazovi i primeri dobre prakse

Teme ove „Parenting for Academic Success” radionice su:

• struktura kao oslonac;
• vežbanje veštine planiranja vremena sa detetom;
• kreiranje više kratkoročnih ciljeva;
• priča o dugoročnom cilju, pojmu koji detetu izgleda apstraktno i daleko.

Kako prepoznajem da dete ima problem u učenju? Kako mogu da pomognem detetu kada učenje ne ide? Koliko ja pomažem, a koliko dopuštam detetu da preuzme odgovornost za svoj rad?

Važnost vannastavnih aktivnosti i dosade

Svet u kome živimo je svet u kome se kao odrasli osećamo „zgužvano” od brzine života. To je ipak svet u kome su se i tinejdžeri rodili i žive. Tehnologije, onlajn-zajednica – sve je to deo okvira u kome se tinejdžeri osećaju prirodno. Prepustimo im ulogu vodiča kroz digitalni svet, a mi, kao neko ko je imao privilegiju da živi i u „analognoj” i u digitalnoj eri, možemo predstaviti sve prednosti fizičkih, kreativnih i društvenih aktivnosti u prirodi.

Oprobavanjem u novim aktivnostima dobijamo nove informacije u čemu smo dobri – to povećava osećaj sopstvene vrednosti, kao i poverenje u sopstvene mogućnosti. Sa druge strane, važno je i da vežbamo sa tinejdžerima osećaj „usporavanja”, izlazak iz multitaskinga (npr. gledanje filma i skrolovanje na telefonu) i reorganizovanje rasporeda kako bi se stvorio prostor i za dosadu – stanje koje obnavlja kreativnost i puni baterije za nove izazove.