Na času kod profesorke srpskog jezika i književnosti Milice Petrović učenici su pisali sastav na temu frazeloškog izraza biti u tuđim cipelama, u kome je trebalo da opišu svet iz perspektive nekog drugog čoveka. Zatim su svoje radove čitali, a potom su učenici pripremili kratak igrokaz kroz improvizaciju, inspirisan njihovim sastavima. Igrajući uloge, kroz saosećanje su veoma uspešno ovladali temperamentom drugog bića i širokom lepezom osećanja koja utiču na ljudske odluke, ponašanje i stanje.
Učenici su, čitajući i analizirajući na času, pisali kratke priče iz perspektive nekog lika. Ulazak u karakter je jedna od najzabavnijih i najpoučnijih vrsta igara koje se tiču empatije. Pitanja koja podstiču razmišljanje kao što su Šta ovu osobu čini srećnom? ili Koji su njeni izazovi? pomažu da učenici razumeju perspektive junaka i utiču na sam emotivni i psihički doživljaj.
Pokušali smo i da napravimo manji intervju, u kojem su svi učestvovali. Svako je imao zadatak i ulogu u datom trenutku, a učionica je bila studio. Cilj je bio da zajedničkim dogovorom svaka osoba pokaže u kojoj ulozi bi se najbolje snašla (osmisliti prostor, snimatelji, pisanje teksta, voditelj, svetla…) Zapravo, timski rad čine i one osobe koje drže kamere, a nisu prikazane.
– Kako biste se osećali da…?
– Kako se empatija razlikuje od simpatije?
– Zašto mislite da je nekim ljudima lakše da saosećaju sa drugima?
– Kako društveni mediji utiču na našu sposobnost da budemo empatični?
– Zbog čega se tako osećaš?
To su neka od pitanja koja pomažu u promišljanju o tome kako se empatija može razvijati.
Profesorka srpskog jezika i književnosti Zorana Putniković realizovala je aktivnost čiji je cilj bio da probudi u učenicima osećaj empatije i drugarstva. Učenici trećeg razreda su jedni drugima pisali kratka pisma u kojima su se osvrtali na ono što vole kod osobe kojoj pišu, zapisivali su anegdote i sve one situacije zbog kojih će im ta osoba ostati u najlepšem sećanju. Profesorka je objasnila da to pismo treba da bude svedočanstvo o školskim danima i da se, kada za nekoliko godina ponovo pročitaju to pismo, prisete svih onih trenutaka koje su zajedno delili. Ti časovi su bili veoma uspešni, učenici su ozbiljno shvatili zadatak i bili su ganuti kada su pročitali lepe reči koje su im upućene.
Profesorka srpskog jezika i književnosti Maria Aćimović je učenicima zadala teme Svet kroz moj objektiv i Empatija, praštanje, razumevanje kao osnovne jedinice zdravog društva, a učenici su pisali sastave u kojima su isticali značaj empatije, zajedništva i tolerancije. Takođe, učenici prve i druge godine su na časovima srpskog pisali jedni drugima pisamca koja su sadržala one pozitivne poruke i događaje koje treba sačuvati od zaborava.
