GEOGRAFIJA
Studija slučaja o zemljotresima na času geografije
U prvom razredu gimnazije fokus je na reljefu, atmosferi i hidrosferi, pa je tako na času koji se bavio zemljotresima pripremljena studija slučaja, u kojoj je analiziran potres u japanskom gradu Tohoku, koji se desio u martu 2011. godine. Kroz ovu analizu, učenici su saznali sve o zemljotresima, ali i kako i zašto je došlo do jedne od najvećih prirodnih katastrofa u Japanu, koje su bile njene posledice, kolika je bila materijalna šteta, da li je bilo žrtava...
Nakon 15–20 minuta grupnog istraživačkog rada, kada su grupe uz pomoć iPada tražile odgovore na pitanja poput: „Na kontaktu koje dve ploče je došlo do opisanog zemljotresa?”, „Kakav je to tip tektonske granice?” i sl., timovi su prezentovali ono što su otkrili. Dok su jedni držali predavanje, drugi su slušali, a svi zajedno bogatili su svoje znanje.
Na kraju časa, učenici su zajedno igrali kratak Quizlet sa pitanjima o zemljotresima, a najuspešnija grupa, koja se iskazala znanjem i brzinom, dobila je ocenu. Ovaj čas gimnazijalci su nagradili lepim rečima i ocenili ga kao vrlo interesantan, drugačiji i zabavan.
Razumevanje industrijskih revolucija kroz video-projekte
Društvena geografija se obrađuje u drugom razredu gimnazije, a pošto je to, kako učenici vole da kažu, „suvoparno gradivo”, profesor se potrudio da ga prezentuje na drugačiji način.
Gimnazijalci su se podelili u tri grupe i dobili zadatak da kroz video-projekat predstave jednu od tri industrijske revolucije. Imali su potpunu slobodu da sami odaberu stil i literaturu, pod uslovom da sve bude istorijski i geografski tačno. Bili su veoma kreativni i napravili su brojne video-priloge, od kojih se posebno izdvojio projekat učenice Ive Radunović.
Ovo je još jedan primer časa gde se prepliću različite nauke, kao što su u ovom slučaju bile geografija, istorija i informatika, što učenicima oštri znanje i jača pamćenje.
Postani deo jedne kulture da bi je bolje upoznao!
U okviru časa geografije održana je radionica na kojoj su se učenici, podeljeni u parove, upoznali sa strukturom stanovništva i svetskim religijama. Parovi su istraživali, a zatim svojim drugarima prezentovali sve tajne hrišćanstva, budizma, islama i hinduizma.
Profesor geografije, Ivan Matejić, osmislio je čas tako da se prvi deo sastojao iz istraživačkog rada u kome su parovi čitali i pretraživali mnogobrojne izvore o bibliji, kuranu, tipitaki i šruti. Nakon toga, učenici su u skladu sa religijom dobili i nova imena. Muhamed i Ajša upoznali su drugare iz razreda sa običajima islama i njegovim istorijatom.
Lakšmi je predstavila hinduistička božanstva Šivu – uništitelja i Višnu – stvoritelja. Milodarka i Džil govorile su o sličnostima i razlikama u hrišćanskom svetu, simbolici krsta i raspeća, a Sakjasniha je naučio drugare o životu, delu i filozofiji Sidarte Gautame.
„Religijski susreti” okončani su zajedničkim stavom o tome da smo svi jednaki u svojoj različitosti, prenoseći tako poruku mira, tolerancije i uzajamnog poštovanja. Toliko je bilo zanimljivo, poučno i korisno da je profesor priznao da je i sam naučio mnogo toga novog iz izlaganja učenika, iako se ranije bavio proučavanjem svetskih religija.
Više zanimljivih informacija o tome možete videti ovde.
