ISTORIJA
„Kako i zašto se slavi Božić” – najupečatljivija debata na času istorije
Prema rečima učenika i profesorke, najzanimljiviji čas iz istorije bio je onaj sa nazivom „Božić, kako i zašto ga slavimo?” Učenicima se na jedan savremen, naučni i nesvakidašnji način objasni zašto se proslavlja rođenje Isusa, sina Josifovog, poznatijeg kao Hristos. Zainteresovanost za ovu priču ubrzo je prerasla u živu debatu, u kojoj su se učenici utrkivali da objasne svoje viđenje ovog praznika.
Odeljenje I-3 je ovom pitanju prišlo sa naučne strane. Interesovalo ih je zašto rimokatolici i pravoslavci praznuju ovaj praznik različitog datuma, ali i zašto se Srpska pravoslavna crkva koristi Julijanskim, a Rimokatolička i pojedine pravoslavne crkve Gregorijanskim kalendarom. Učenici su se trudili da shvate i razumeju, mada često i da sami objasne, kako je uopšte došlo do praznovanja ovog datuma.
Učenici odeljenja I-2 više su razmatrali ovu temu iz ugla praznoverja i običaja, nego što su se trudili da pronađu neko logično i naučno objašnjenje. Njihova pitanja su otišla toliko daleko, da su uspeli da se dotaknu i raznih nekanonskih pristupa hrišćanskom učenju. „Šta su to sekte?”, „Ko su jeretici?”, „Kako da prepoznamo praznoverje?”, „Koji su to paganski običaji inkorporirani u hrišćansko učenje? ”, pitali su profesora istorije Andreja Vujičića znatiželjni gimnazijalci.
Odeljenje I-1 bilo je najkreativnije, jer su se svojim pitanjima („Ko je Bog i da li on postoji?”) dotakli i samog postojanja Boga, istorijskog evoluiranja i smisla života kroz vekove. Istorijska nit časa nijednog trenutka nije bila prekinuta, iako je dosta ličio na filozofsku debatu.
Na ovaj način profesor istorije je spojio istoriju, filozofiju i veronauku, i pokazao kako treba da izgleda jedan interdisciplinarni čas.
Sred
Učenici drugog razreda su na časovima istorije učestvovali u izradi grupnog projekta učeći o načinu života u srednjem veku. Svaka od pet grupa je mogla da istražuje jedan od aspekata tog perioda, pa su se tako među temama našle srednjovekovna moda, medicina i hrana.
Ali, najzanimljivije je ipak bilo to što su nakon korišćenja literature i materijala sa interneta imali zadatak da osmisle video-projekat uz pomoć moderne tehnologije.
Pojedini učenici opredelili su se za video-tutorijal o načinu pripreme srednjovekovnih specijaliteta, kao što je „Kuvanje s Anđelom”, dok su drugi osmislili reklamu za srednjovekovni lek „Kugospas”, predstavljajući na kreativan i šaljiv način tadašnja verovanja.
Osim toga, učenici su, tumačeći podatke iz perspektive savremenika događaja, pravili video-izveštaj o jednom od ključnih događaja iz perioda ranog srednjeg veka i Seobe naroda – o Bici na Katalaunskim poljima, Bici kod Hadrijanopolja i Vandalskoj pljački Rima.
Ovakvi časovi su zainteresovali učenike za istorijske teme i pomogli im da bolje razumeju događaje koji su daleko iza nas.
Simulacija Versajske mirovne konferencije i dešavanja iz 1919, uz šansone i francusko „vino”
Na jednom od časova na kome su učili o Versajskoj mirovnoj konferenciji, učenici su simulirali samu Konferenciju, podeljeni u tri grupe koje su predstavljale zemlje pobednice u Prvom svetskom ratu, Francusku, Rusiju i Veliku Britaniju. Svaka grupa je izabrala svog predstavnika koji ju je zastupao na konferenciji, dok su ostali imali pravo da preko četa savetuju svog predstavnika tokom diskusije.
Grupe su dobile smernice sa ciljevima koje žele da postignu u toku konferencije i za postignuti cilj bi dobijale određeni broj bodova. Pobenik je bila ona grupa koja sakupi najveći broj bodova. Diskusija je bila vrlo burna, kao što je uostalom bila i prava Konferencija. Kasnije su učenici priznali profesorki istorije, Sanji Bogdanović, da im se ova aktivnost veoma dopala i da im je pomogla da bolje urade test.
S obzirom na to da je simulacija Versajske konferencije veoma zainteresovala učenike, na narednom času pisali su novinske članke, ponovo podeljeni u tri grupe, ali ovoga puta kao Francuska, Britanija i Nemačka. Cilj je bio da napišu nekoliko kratkih novinskih članaka posmatrajuci i komentarišući odredbe mira iz ugla francuskog, britanskog ili nemačkog novinara. Najpre su istraživali originalne naslove iz medija ovih zemalja da bi stekli utisak kako su predstavnici te tri zemlje na različite načine doživljavali i tumačili Mirovni ugovor.
Treći deo ovih zanimljivih radionica, na narednom času, bila je simulacija diskusije koja bi se u jednom francuskom kafeu odigrala 29. juna 1919. godine, između grupe Francuza, Nemaca i Engleza, koji bi čitali svoje novine i raspravljali da li je Mirovni ugovor pravedan ili nepravedan. Odštampane vesti koje su učenici pisali na prethodnom času, predstavljale su novine koje su ovi prolaznici u francuskom kafeu čitali, uz sokove od borovnice i jabuke, koji su simbolisali vino i pivo (nacionalna pića ovih zemalja) i nezaobilazne francuske šansone.