Kolektivna solidarnost: Neophodan element funkcionalnosti
Pomoći nekome i biti odgovoran u trenucima krize, razumeti nekoga, boriti se za iste ciljeve, brinuti se o nekome, biti tu za nekoga, shvatati nečiji problem – svi ovi izrazi označavaju solidarnost. Jasno je da solidarnost stvara veze među ljudima i da je sastavni deo svake zajednice. Ako sagledamo sve ove činjenice, onda pojam kolektivne solidarnosti u jednom smislu možemo shvatiti i kao pleonazam, jer se postavlja pitanje ima li solidarnosti bez kolektiva.
Da bi jedna grupa funkcionisala na zdrav način, solidarnost je neophodna. Kada je reč o solidarnosti, ono što je u fokusu jeste detektovanje ugroženih grupa sa kojima ostali treba da budu solidarni, jer su prve asocijacije na solidarnost upravo pomaganje, empatija, jedinstvo, tolerancija. Sve ove vrednosti ključne su za jedan kolektiv poput odeljenjske zajednice i zato je veoma važno razvijati i podsticati ove osobine kod učenika.
Paralelno se sa ovim osobinama kod učenika razvija i kolektivna svest, te oni razumeju da su, iako individue, ipak delovi jednog kolektiva, i da, između ostalog, imaju i odgovornost kada je u pitanju funkcionisanje tog kolektiva. Ovo doprinosi tome da učenici postaju svesni sveta oko sebe i svoje uloge u njemu.
Učenici koji izražavaju izuzetnu dozu empatije i solidarnosti
Brojna istraživanja koja su rađena među mladima školskog uzrasta pokazuju da su gotovo svi učenici bar jednom učestvovali u nekoj humanitarnoj akciji – svi su nekada donirali novac ili neka druga sredstva, svako od njih je makar jednom poslao humanitarni SMS.
Savremena gimnazija neguje praksu organizovanja čestih humanitarnih akcija, na kojima je primetan izuzetno velik odziv učenika, te se sa sigurnošću može tvrditi da je đacima veliko zadovoljstvo kada mogu da pomognu.
Velika većina učenika prilikom organizovanja svake humanitarne akcije izražava izuzetnu dozu empatije i solidarnosti, pa je u Savremenoj postalo uobičajeno organizovati humanitarne akcije i na mesečnom nivou. Da spomenemo samo neke u kojima su naši učenici pomogli onima kojima je to bilo potrebno na način koji je bio najprikladniji: pomoć vršnjacima kroz humanitarne bazare, pomoć za decu ometenu u razvoju pri manastiru Sveta Petka, pomoć za štićenike Doma za decu i omladinu „Vera Radivojević” u Beloj Crkvi itd.
U razgovoru sa učenicima u vezi sa akcijama ovog tipa primetna je velika angažovanost, ali i želja da pomognu, da učine, da razumeju. Neretko su baš oni ti koji predlažu nove humanitarne akcije – trude se da istraže i pronađu one kojima je pomoć najpotrebnija. I to jeste ključno za njihov emotivni razvoj i sazrevanje – saosećajno i odgovorno shvatati razlike i činiti sve da se one premoste.
Zato smo kao društveno odgovorna škola prepoznali važnost razvoja empatije kod učenika i uvrstili je u našu strategiju, prateći savremene obrazovne i vaspitne tendencije, sve u želji da naši učenici odrastu u odgovorne mlade ljude koji žele da pomognu ljudima oko sebe kako bi društvo bilo bolje mesto za sve.
