LIKOVNO
Misterije Egipta iz perspektive jednog arhitekte
Na jednom od časova likovne kulture, učenici su se upoznali s arhitekturom starog Egipta, kada su shvatili zašto su piramide u Gizi još uvek pod velom misterioznosti i kako su opstale kroz vekove kao jedino preostalo svetsko čudo antičkog sveta.
Nakon što su odgledali video koji govori o svim neverovatnim činjenicama u vezi s ovim građevinama, učenici su bili inspirisani brojnim pitanjima – kako je moguće da piramida bude izgrađena za tako kratko vreme, da li su je sagradili vanzemaljci i još mnogo toga… Tako su se znanje iz istorije i matematike udružili na jednom mestu, a učenici su dobili odgovore na pitanja kako se izračunava visina piramide, koliko strana ona ima, kako se oko nje opisuje krug...
Nakon toga, učenici su kroz prezentaciju naučili i o ostalim oblicima athitekture i specifičnostima egipatske kulture. Posebno im je bilo zanimljivo što su uz pomoć 360 tehnologije mogli da posmatraju piramide kao da stoje ispred njih.
„Umetnost antičke Grčke – arhitektura, skulptura i slikarstvo” tema je koja se obrađivala na nekoliko časova likovnog. Ali, umesto klasičnih predavanja, učenici su ovu oblast savladali kroz projektni zadatak.
Svako odeljenje je bilo podeljeno u grupe i svaka od njih je predstavljala jedan polis (grad-državu). Učenici su sami istraživali o svom polisu, birali boga zaštinika i čitali zanimljive mitove. Na početku su dobili video-uputstvo kako da oforme svoj polis. Na narednim časovima su učili o arhitekturi, skulpturi i slikarstvu vaza, ali tako što su se polisi međusobno takmičili u različitim zadacima (potraga za delovima hrama, rešavanje jednačine za broj stubova, uočavanje vaze različitih oblika) i na taj način prikupljali poene, koji su uticali na krajnju ocenu.
Nakon toga je svako od učenika dobio ulogu arhitekte, vajara ili slikara i imao individualni zadatak u okviru grupe. Arhitekte su pravile model dorskog i jonskog hrama kroz praktični zadatak, ali i uz pomoć ovog sajta. Vajari su crtali skicu za 3D model koji je predstavljao skulpturu boga zaštitnika polisa, za šta su koristili Sculpt GL, dok su slikari pravili vaze u aplikaciji Pottery na iPadima i crtali mit o svom božanstvu, stilom kojim su Grci oslikavali vaze.
Na kraju su svoje znanje i radove ujedinili u prezentaciju i predstavili svoj polis ostatku odeljenja.
Montirani foto-kolaž od neobičnih priča
Teme su bile više nego interesantne, poput: rokoko žurke, baroka, prvog savremenog evropskog izraza u srpskoj umetnosti i Gojinih duhova, odlomka iz eseja „Razgovor sa Gojom” Ive Andrića… Nakon što su pročitali priče, učenici su ih ilustrovali praveći foto-kolaž uz pomoć aplikacije Pixlr, tako da su kroz ovaj zadatak stekli i odlične veštine editovanja fotografija.
Profesorka likovne kulture Ana Manojlović, osmislila je čas likovnog na kome je koristila virtualnu turu po pećini Lasko i pravila sa učenicima skulpture od gline po ugledu na umetnost ljudi koji su u doba neolita živeli na arheološkom lokalitetu Vinča.
Najpre su na času, vođeni pričom profesorke, zatvorenih očiju, zamišljali kako baš oni, šetajući šumama jugozapadne Francuske, pronalaze jednu od najpoznatijih pećina, u kojoj se nalaze neki od najlepših primera pećinskog slikarstva. Kada su otvorili oči, pred njima je bila virtualna prezentacija pećine Lasko, koja je danas zbog čuvanja ovih vrednih dela zatvorena za javnost. Učenici su mogli virtualno da obiđu celu pećinu i pogledaju crteže životinja na njenim zidovima, baš kao da se nalaze u njoj.
Kasnije su i sami mogli da se oprobaju u pravljenju skulptura, totema i amajlija od gline, inspirisani praistorijskom umetnošću. Kroz stvaralački proces, učenici su otkrivali svoje mogućnosti, razvijali maštu, povezivali znanje iz različitih oblasti, a rezultat na kraju nije izostao. Sve to upotpunjeno je posetom arheološkom nalazištu u Vinči, gde su se direktno susreli sa jednom od najstarijih kultura sa ovih prostora.